Просветни гласник

наука и настаба

511

— Једи само! рекох му ја. Он загризе с развученим устима. Ја му дадем друго парче јабуке и рекнем: — Ево ти парче дрвета. Једи! Он загризе са још више развученим устима. Ја га запитам: — Какво је то дрво? — Храстово; тако је жидаво. — Како је то могућно, да си био жаба, а сада си опет човек? — Једном сам се свађао с једним. Тада сам за казну постао жабом. За тим сам још један пут прометнут, а сада сам опет човек. Дам му у руке ђуле за гимнастику и рекнем: — Ево ти шљива. Он га опипа па рече: — Не могу да извадим коштицу. Ја учиним као да је уклањам, и кажем: — Сад је папољу. — Хипнотичар покуша да загризе иа рече: — Још је тврда. И дуго је држао ђулад у висини. Притиснем нежно хипнотичара по средини чела и тиме га учиним немим. Мојом нродуженом сугестијом доби он поново моћ говора. Ргеуег је такође чешће чинио такав покушај. Када је за тим питао хипнотичара за име, није му одговорио ништа или је са највећим напрезањем, као што се то дешава код најтежих случајева мудааа, изговарао почетне гдасове, као Б-Б-Б-Б или В-В-В-В-В. То важи и за оне, који се први пут хипнотизују. Ргеуег је посматрао немоћ говора и муцаае код појединих особа и без притиска на чело. Пружим хиннотичару његову ципелу и кажем: — То је ружа. Он принесе ципелу к носу и рече: — Јест, црна ружа. Пружим му за тим његову капу и кажем: — Метни шлем на глазу! Шта си сада ? — Пожарник, одговори хипнотичар. . Покажем наслон од столице и речем: — Гори кућа! — Секиру овамо! узвикну он. Ја му пружих једну књигу, и он удараше њоме из све снаге по наслоњачи. (наставих.е се)

просветни гласник, I кн>. 4. св. 1901.

35