Просветни гласник

X Ј> 0 Н И К А

645

СРПСКО ГЖОЛОШКО ДРУШТВО

1ХХ1Х збор (10. оептембра 1900. год.) 1. Разгледане су публикадије које је добио геолошки завод Велике Школе у току последња три месеца а) у замену за Геолошке Анале Балканског Полуострва (од белгијског геодошког друштва, Француског минералошког и Француског геолошког друштва, мацарског геолошког друштва, московског и иетроградског јестаственичког друштва, хрватског наравословног друштва, немачког геолошпог друштва, енглеског геолошког друштва и оба јестастлепичка друштва у Бону, од геолошких завода у Филаделфији, Канзасу, Вашингтону, Мехику, Упсали, ХелзингсФорсу, Петрограду, Греноблу и Бечу), б) преко Српске Краљ. Академије Наука (публикације уз Француску геолошку карту и шведског геолошког завода), в) купљене (Кеиез Јаћгђисћ !иг Мшега1о§1е, 6ео1о§1е шк1 Ра1аои1о1о»1е и Ра1аеоп1о§гарћ1са1 8ос1е1у за 1889. год.). 2. Приказане су збирке: а) четири круНна госавска 8ропс1у1и8-а из Кожеља, које је поклонио председник кожељске општине г. Дина Милић; б) две Фосилне рибе из терцијарних лаиора у Поповцу близу Параћина, које је поклонио концесионар тамошњих копова; в) збирка бакровитих руда и еруптивних стена из околине Голупца, коју је поклонио г. Коста Марковић, рудар; г) збирка стена и Фосила из околине Ариља, коју је донео г. Живко Јоксимовић, проФ. приправник; д) фосилни угаљ из Арнаут-Кјеја у тетовској котлини с истим Фосилима као и у Бабин-Долу у скопљанској котлини (поклон г. Влад. Петковића, проФесора у Скопљу). 3. Свет. ТадовановиИ а) показује пешчаре с отисцима биљака, који се у Ливадици испод Голупца појављују испод титонских кречњака и вероватно представљају лијаску Формацију; б) реФерише о белешци Алиијски тријас у Грацу коју је објавио г. проФ. Мих. Живковић у Извештају Ваљевске Гимназије за 1899/900 год. — Одавно је већ утврђено (Жујовић, Геологија Србије, I стр. 208) да нам црвени, модрикасти и сиви песковити шкриљци с пешчарима код Ваљева представљају дон>и тријас алпнјскога типа — вергенске слојеве. Ма да Жујовић не истиче нарочито, опет се и нрема оно мало досад познатих Фосила могло увидети да су овде развијена оба ката верфенских слојева, и сајски и кампилски. Поред шкољке МуасИез &взаепзЈ8, карактеристичне за доњи, сајски, кат цитира Жујовић (1ос. сН. стр. 308 и 314) и Фосиле Муорћопа (р$1а!а и СетШа зрес., који се јављају у горњем хоризонту кампилских слојева. Сем тога Жујовић наводи (1ос. сИ. стр. 314) да поменути верФенски шкриљци у вишим хоризонтима постају вапповити и имају кречњачке интеркалације, што је такође карактеристично за кампилски кат (Наиег, Сео1о§хе, стр. 360). Наласком Фосила: РоаМопошуа С1ага1, Тигћо