Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

571

Завршујући опис слатководних мекугааца у Прњавору код Кремана у Босни, Фукс вели: ,вр.ло би интересантно и важно било утврдити да ди су ове творевине понтиске или одговарају конгериским слојевима, који се код Дервенте јављају испод лајтовачког кречњака и испод слојева са Ов1геа сгашззгта Еаш. Последње ми изгледа вероватније". Негирајући сада Најмајерову бојазан у питању: да ли је дервентски слој с конгеријама идентичан слојевима унутрашњости Босне, да разгледамо дал&а његова извођења и закљунке. Ношто се Сопдегга сј'. ЂапаИса Нбгп. местимице јавља заједно са РоззагиЈиз риИиз Вгив., то Најмајеру изгледа да ови слојеви одговарају дубљем нивоу целога система, а виши ниво (слојеви с Роззагтиз 1гГсаппа1и8 Вгиз.) да је млађи и паралелан лајтовачком кречњаку а можда и самом сармату, премда и сам вели „с1осћ ЈећИ ез зећг ап розШтеп АпћаћврггаИеп 1иг еше злсћеге Еп1;8сће1с1ип§, већ само: да су босански слатководни талози вероватно слатководни еквиваленти грундског хоризонта, а можда и нешто старији." Од слатководпих слојева изван Босне, Најмајер напомиње, да се са највећом вероватноћом може узети као еквиваленат онај лигнитски хоризонат с Руги1а согпта , којим у Алписком Бечком Басену почиње серија неогенских слојева и коме одговарају Питен и Бренберг, даље у Штајерској угаљ код Ајбисвалда, Леобена и Фонсдорфа. Многе сличности босанске творевине имају и са нешто старијим слојевима код Беле Цркве (Печвар, Буда#а и Мађар Фидас), где се налази велика количина Ше1ата 'Евсћеп, једна Соп§епа (слична дрварској Форми) и т. д. Њих покривају слојеви с маринском Фауном, која поглавито одговара грундској (и ако има неколико типова из прве медитеранске етаже), а преко ових долази типски други медитеран, па сармат и најзад слојеви понтиски. 0 сличности са хрватским терцијаром у Дугом Селу, ,1овчи и т. д. сада немамо потребе ни говорити. У палеонтолошком погледу највеће је нодударање са меланопсидним лапорцима у Далмацији. За Херцеговину то се може готово апсолутно рећи 1 ), а кад се сетимо Андрусовљевих напомена о разним конгеријама у Босни онда иста могућност није искључена и за ову земљу. Овим је пак доказана и већа старост ових слојева него што се раније мислило. Дакле меланопсидни лапорци долазе у исти хронолошки комплекс. Истина Најмајер свраћа пажњу и на извесне сличности између далматинских облика и ових у много млађим слојевима (н. пр. Нус1г. зерикгаНв), на велику сличност неких далматинских меланопсида са меланопсисима из сарматских слојева у Малој Азији, на осуство РгозовТепга и ЕупгоМа у Босни: али свеколики ови Факти, чини ми се, нису од тако великог значаја.

^"Види Фауну Џепе и Хаптовца.