Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

609

лрошлост, а на измаку ове периоде историјске монограз >ије, аутобиограФије, мемоаре и биограФије. Од свих анадистичких дела очували су се само одломци, које је скуиио Ре1ег у поменутим деллма. 1. Луције Калаурније Пизон Фруги, 1 ) противник Гаја Граха, трибун 149. године, конзул 133., цензор по свој прилици 120. године пре Христа, написао је аппаЈез у 7 књига од постанка Рима до свога времена. Стил. је сухопаран, као што се види и из одломака, на пример у причи о Ромулу (1га§. 8.). 2. Гај Семироније Тудитан, квестор 145., претор 132., конзул 129. године пре Христа, писао је градску хронику до тријумФа Тита Квинкција Фламинина 194. године пре Христа. Писао је и Шп тадГз1га1иит, од којих Гелије (13, 15, 4) наводи 13 књига, 3. Гнеј Гелије, против кога је говорио Марко Катон за А. Турија, написао је аппаЈез од најстаријих времена. Од анала се наводи 97 књига; у 3. се књизи прича о отмици Сабињанака, а у 1. се говори много о проналасцима. Ливије га није употребио као извор. 4. Веноније као историчар тога доба помиње се у Цицеронову делу с1е 1е§. 1, 6: а(1. АШс. 12, 3, 1 то1ез1;е 1его Уеппопн те Мз^опат поп ћаћеге и у ВЈопув. На1. 4, 15 мс ОгЈеггс/лчод [(Ттбдтјхаг. 5. Гај Фаније Страбон (С. Гаппшз М. 1. 81гађо) родпо се око 174. године, претор око 129.-125. године пре Христа, зет ГајаЛ.елија, слушалац стојика Панетија, у младости пријатељ Тиберија Граха и ратни му друг при освајању Картагине и (142. године) у Шпанији. Заузимањем Гаја Граха буде изабран за конзула, а за конзуловања (122. године пре Христа) пређе оптиматској странци. Писао је аппаШ, од којих се наводи 8. књига. Како се у тој књизи говори о сицилијском граду Дрепану, то је свакако у њој фто описан први пунски рат. Остали се одломци односе на догађаје пишчева времена. Фаније је главни извор за историју времена браће Граха. Унотребио га је као извор Плутарх у својим биограФијама о браћи Грасима. Значај се његова дела види и по том, што је Марко Брут из тог дела начинио један извод „ерИоте ВпШ Гаптапа" ( С јс . ас1. АШс. 12, 5, 3). 6. Квинт Елаудије Квадригарије био је, колико се о њему зна, савременик Сизенин и написао аппа1е$ најмање у 23 књиге. Знатно је у њега то, што не пише историју од постанка града Рима, већ од галског пожара па по свој прилици до Сулине смрти (до 78. године пре Христа), а по тадашњем обичају писања историје може бити и до свога времена. Од дела су се очували одломци 2 ) код појединих писаца, особито код Гелија. У 1. је књизи било. описано галско освајање града Рима и још

') Један жлађи и непознати историчар С. ЈРгво писао је историју, од које се очувао један оддомак, у ком се говори о Маријевој смрти. 0 том историчару вели Р1и1. Маг. 45, 5 ГаСод пд ПеСош^ аггјр сотоосу.бд.

2 ) Ре<;ег, Ш§(:ог. Котап. &а§. р. 136.—151. просввтии тласник I кн>. 5. св., 1901. 42