Просветни гласник

ЕАУКА И НАСТАВА

681

иста 1п Ви1§апе а!дие Тгапза1ри118 рагИђиз" окршаја између Турака и Сигисмундове војске. 55 ) Свакако је и Иипо био у томе походу, и ако у изворима првога реда које ја имам нцје изрично номенут. Две године после тога, у јесен 1425 г., био је Пипо онет постављен за команданта једног одељења, које је оперисадо против Турака. У августу је и сам Сигисмунд био с том војском; но он се брзо морао вратити, а угарска војска у октобру разбије Турке тако „и! ех Јр818 Тћеиспз раис1 еуаЛеп роШеге". 56 ) 81тоне ВиопДејтопИ писао је 2 новембра 1425 г. да је Пипо „а1Г ћога 111 Казаа сопШ а' Тигсћ1, 1 диаН ћаттетаио а88а1Шо П Безро^о, е §гап' Лаппо Јасеуапо т (Јие1 раезе". 57 ) Идуће године још једном и последњи пут кренуо се Пипо на Турке. Његов биограФ Ро §§10 прича, како је Сигисмун дошао у Тату и тамо „тепепс1о а 1ш нгЉазааЛоп с1е1 Безро1;о с!е11а Ка8С1а, соп сауаШ (1и§еи!о, а (ПгН сће, зе ргев!;о иот 81 зоссогга, 1е ргтс1ре 1ого со' ТигсШ с1оуег81 ассог<1аге, не раИге Н вио геате еззеге ргесћа с1е1П т1т1с1. 58 ) Сигисмунд одмах нареди Пипу, ма да је овај био болестан, да пође про-тиву Турака. Овај изда одмах наредбу ,а' 8ио1 ргеЈеШ, сће пе' соп!ш1 (1е11а Ка8С1а 111 ћЉегпа егапо зрагИ, сће т рип!о 81 теМеззшо, ес1 Д (1! соибШиИо 1 о авреИаззего". Пипо се морао дати носити у носилима; пут је трајао десет дана, а кад је „гаииа1о 1о езегсНо арргеззо Со1отћаИо, саз1е11о' а11а Каас1а ласто", дошли су турски посланици да моле за мир или примирје, јер.су били напали на Србију мислећи да је Пипо умро. Он не прими понуде и војске се сукобе; Турци су били разбијени л рш сН тенИ Ш )§Науа пе 1игопо тогИ", али „поп(Птепо поп 1и зенха запдие 1а тШопа, еззепДо тоШ <1е 8ио1 81аИ тогИ". 59 ) То је била, по причању биограФа, последња победа Пипова. Наскоро после тога умро је Пипо у Љши; сахрањен је у Стоном Београду. Причање биограФа Пипових о последњем походу његову против Турака, даје се потврдити исправити и попунити и другим изворима.

55 ) 1Мр1. Ка&ив., 292. Ср. и Гласник 42 (1875) 316. б6 ) 1)1р1. Ка^из., 309—312; А. БдЛег, 1. с. 431. «) Б. МеШш, 1. с. 52-3. 58 ) Ј. РО221°! 182. 39 ) Ту је у Пиповој војсци, по причању аегових биограад, борио се и погинуо и »Р1его, %Но1о (1е1 Ке Љ Рог4о^а11о, П диа1е, рег воЉзћге а ипо то1о, (1а11е ез1гете рагИ (1е1 топ(1о а 1ш ега тепиСо соп §гап ротра ес1 аррага4о, соп о14осеп!;о иотт1 (1' агте, уев1Ш 1иШ (11 Лгарро 1)1апсо, ауеи(1о одпипо 1а сгосе гозаа воррга 1'агте ; сће С|иа81 1иШ 1игопо тог^«. Можда је принц Петар био у Пиповој војсци (јер је зили 1426|7 он заиста био уз Сигисмунда), али он своје кости није оставио у нашим крајевима, него се у почетку 1427 г. преко Млетака и Рима жив и здрав вратио кући са 400 пратилаца. Успут се свуда добро забављао. У Флоренцији су њему у почаст приредшш јуначке игре, а у Млецима велик бал, на коме је он са својом свитом много играо и добро се провео (Јог&а, 1. с. I 452, II 237.).