Просветни гласник

наука и настава

695

ван писад, јер о догађајима говори као иосматрач. У мемоарима има, истина, и геограФСких и етнограФСких погрешака, али и поред тога Цезарови соттеп1агп долазе међу најбоље прозне списе римске дитературе. СоттеМаги (1е 1зе11о баШсо су и стварно и стилистично бољи од де.1а соттеМаги ' с!е 1зе11о стП. Стил. је у мемоарима дак, једар, прост, јасан и без украса, 1 ) а језик је сасвим чист, без архаизама и вулгаризама тако, да читаоца осваја и задобива. Као читаоце своје Цезар не сматра војнике, већ образоване људе у оиште. 4. Неочувани Цезарови сииси. Од изгубљених Цезарових списа наводе се: 2 ) а) говори , које је говорио као врж> мл.ад и које Цицерон веома хвади. 3 ) Оставио је више говора, али има их и таквих, који нису н,егови, као говори рго Ме1е11о, за које Аугуст држи да су их стенограФИ скупиди, а не да их је Цезар објавио. Па и за два говора, које је Цезар говорио војницима у Шпанији, сумља се да су Цезарови. 1)) с1е апа1одга у две књиге, спис о том да у језику влада правидност, која се надази у Флексији, а не аномалија (неправилност). Тим је дедом обогатио римску граматику. Написао га је, када се преко Адпа враћао војсци из Галије с ове стране, вероватно зими 53./52. године. с) АпИеаШгез, подитичка брошура, коју је Цезар написао пред рат код Мунде (45. године). Узрок је тој Цезаровој брошури Цицеронова брошура 1аиз СаГопгз (зс. Ш1сепз18), коју је Цнцерон написао посде својевољне смрти Катонове у Африци, ведичајући у њој репубдиканске идеје. Цицеронова је брошура имада ведики утисак, а Цезар је свакако хтео да осдаби тај утисак. (1) песма Иег, коју је Цезар написао 46. године, путујући из Рима у Шпанију. Пут је тај прешао за 24 дана. е) иисма, којих је бидо више и то већином писаних сенату, затим Цицерону и пријатељима о домаћим пословима. Поверљива је писма писао жифрама. 1) величапе Херкула, трагедија Оетриа и једна збирка духовитих изрека (сИсГа со11ес1апеа, алоср&еуџосга), што се наводе као Цезарови младићски списи. Аугуст није допустио да се издаду ови списи. Осим тога помиље се и једно астрономско дело Цезарово, које он, као што је врдо вероватно, није писао, већ други неко по љегову савету. 5. Аул Хирције и други настављачи Цезарових сииса. Цезарови су коментари непотпуни. У њима нису описане последње две године (51. и 50.) галског рата до грађанског рата и ратови: александријски, аФрички и шпански, који су управо наставак грађанског рата.

') Сјс . Вги<;. 75, 262 №кН ,ешт (вс. соштеп1ат) зип! гесН е! тепизИ, отш огпаШ 0га(;10П18 ^атдиат уеб4е с1е1;гас1;а. Шг1 1). ва11. VIII ргаеЈ. сопви* 1п1ег отпез шМ1 1ат орегоае аБ аШв езве рег1ес(-ит, дио(1 поп ћогит е1е^апИа соттеп1аг1огит 8иреге1иг.

2 ) 8ие4. Ји1. 55. и 56. о Цезаровим делима у опште.

3 ) С1С. Вги4. 252. и 262.