Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

717

нарочитим испитом иоказали своју способност за ову службу. Пошто су школски саветници и надзорници окусшш и радости и муке учитељскога позива, то и имају осећања за добро својих потчињених. Они су им често моћни иокровитељи, кад их ко нападне и чини неправду за што често оптужују општине. На жалост, мора се признати да учитељи и нижих и виших школа у Италији још немају онај угл.ед и поштовање као што заслужују према своме позиву. Несрећа је за италијанске народне школ.е што зависе од општинске власти. Особито у мањим варошким и сеоским школама зл.оупотребљавају често чланови школскога одбора, 8шс1асо (иредседник), 8оргш1епс1еп1е (надзорници), 1)е1е§а1о 8со1а8Исо (чланови школ.скога одбора) своју званичну н. 1 аст. те школски надзорник мора томе да стане на пут. Ео хоће да упозна невоље учитеља народних школа, нека чита причу В 11 готииго сГ ип тае81го" од познатога писца Ве Апит. Очигдедно и верно а објективно нацртао је он сеоске школске прилике. Еритичар познатих школских новина II пиото Ес1са1оге суди о томе овако: „ја мислим да је писац више него ико уверен да књига не заслуж.ује име романа, боље би јој приличило не баш ласкаво У1а сгис18, јер износи невоље шта све мора јадни ђаво да трии док не стигне на „брег спаса" (место у Турину). „Лица престављају карактере, које свакп познаје, који је иоле познат са нашим сеоским приликама. Изгледа невероватно, али је ипак истинито, да нижи сталеж као и многе аристократе у нашој леној земљи сматрају још и сад васпитаче као паразите или мисле да су довољно свесни кад у њима — не водећи рачуна о .њиховим засдугама — гл.едају обичне општинске службенике, који се пдаћају да врше сваку ситнију услугу. Кад би 1>е Аписјц једанпут отворно очи влади и у извесним колебама, које се шаљиво зову школе, скривено јунаштво изнео на светлост, учинио би дело, за које би му 48000 учитеља морали бити захвални". Има и још оштрија осуда општинСких шкода са друге стране: „школа, која је поверена старању општинске власти а која . се често показује неспособна да јој даде васпитни карактер и да је унапреди, школа, која је спутана са хиљаде сметња, немајући често ни најпречих потреба, није могл.а • показати никаквих бољих резултата. Не разумевајући васпитну сврху, која је често и ФалсиФикована, настава је служил а каткад завођењу и обмањивању ученичкога духа у место да развија разум, снажи вољу и образује слободну свест". Тежак је подожај учитеља а још тежи учитељица, а ових је више него учитеља. Ако их не штити шкодски надзорник, морају трпети не само свакојаке самовоље и безобзирност општинских властп, него, ако су младе и срећне ил.и боље несрећне да су депе, онда су изложене срамним заседама, које их често баце у несрећу и срам. Несрећна Иа1а. БопаН. која је свршила смрћу у бдатним тадасима једнога потока, бедна учптељица из Могеп§о код Вгезсш, која је легла пред жедезнички влак просввтни гласник, I књ. 6. св. 1901. 49