Просветни гласник
950
просветнн гласник
преко јужних земаља српских, према чему би се и устаничке војске из западних и источних крајева Балк. Подуострва састале у Скопљу, одакле би се потом упутиле преко Дринопоља к Цариграду. Дакле, основ плана што се нуди војводи јесте потпуно друкчији од онога, на коме је он до тада радио и продужио радити, и ради кога је слао своје поверљиве људе у Грчку, а то значи да творца иројекта и извештаја о збору у Кучима не треба тражити међу лицима, која су код војводе Неверскога радила у име владика и главара грчких, веК међу онима другима што су на Заиаду радила у име иредставника срискога народа. До 1614. год. био је добар број ових посредника, који су код западних дворова радили у име српског народа, и ма да има додирних тачака а негде и неке узајамности у њихову раду, ипак им је рад тако подвојен, да им се, у главном, могу разликовати три групе. Као главни представници ирве груие у носледње време беху: Никола Драшковић, 19 ) Фра Андрија Пољичанин, 20 ) Атанасије Гргичевић, 2| ) витез Бртучевић") и абат Чедолини, синовац ранијег корчуланског бискупа Петра Чедолини, 23 ) а тамо се могу уврстити и врло активни посредници Доминик Андријашевић 24 ) и Александар Еомуловић, 25 ) који иначе ранијим својим радом 19 ) Жз оног документа што је објављен у Макушевљевим Мопитеп1;а МаЈопса 81аУОгит МегМшпаИит У1стогитдие рори1огит, уо 1. II, стр. 309,- 310. но ночетку изгледа да је Драшковић имао везе и био међ онима из треће групе, ну то није тако, јер увод, у коме се говори о калуђеру Дамњану, посланику патријарха пећкога Јована, као и о самом патријарху, дошао је само да би онај што ленше везао свој предлог за патријархову акцију, јер предлог о упаду у Лику, па да се отуд отпочне освајање турске царевине, јесте обична сврха радника прве групе, која се ослањала на акцију Ускока Сењских у том крају. 20 ) II овај при крају свог рада покушава да се приближи трећој групи, али није с њом радио. 21 ) 0 овом раду Гргичевићеву није се ништа знадо а каснији рад познат му је највише по релацији о његову путу по Босни 1626. год. (ЋеШмпе сШа а1Т 1трега1оге Ла1 8гдп. АЉапазГо Оеодпсео Ае1 кгадго /аНо гп Вовпа Гаппо 1626), објављеној у 81аппата, књ. XVIII, стр. 116.—149. 22 ) Вртучевић радом припада чисто нрвој групи од 1595. године, али је покушавао да на се свратп пажњу и другим предлозима. Такав му је један врло површан предлог о општем савезу хришћанском против Турака, поднесен великом војводи тосканскоме (АгсШто Аг 8Шо <И Рггепге, Агсћгто МеЛгсео, Н1га 4275.). ^ 3 ) Овај је познат због свог Швсогво о одбрани хришћанској од Турака, поднесеној папи Клементу VIII, ?8. јануара 1593. год. (А1 запсЉбто раЉе еГ 8г. поз(;го Рара С1етеп1е ОМаУо Роп1Шсе МазвЈто, огаггопе рег 1а (ИИеза соп!га' 1 Тигсо <И Р1е4го Се<1оПш, уезсоуо <11 Безша, МББХХХХШ а XXVIII бепаго), због које су га Млечићи били узели на зуб и стали гонити. Папа је посредовао код републике у корист Чедолинову, али није могао успети да га одржи на Корчули, те га је морао отуд преместпти на другу бискупију. и ) Једно време радио је као повереник војводе Грдана и патријарха Јовапа код тосканскога војводе, али се после приближио радницима прве групе. 25 ) Рад Комуловићев на покрету Хришћана против Турака почиње врло рано. Још год 1583 он је подиео папи Гргуру XIII извештај о својој каноничкој посети ка-