Просветни гласник

952

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

штиту ћесареву и надвојводе градачког, ади кад се у околини ћесаревој, посде сређеног мира с Турдима 1606. год.,- 9 ) видело да од овог посла не иоже бити ведике користи, учсспици у клиској аФери бише упућени на другу страну. 30 ) Они се обратише прво пагш, 31 ) а потом шпанском краљу, па кад су се једном свикли да обијају прагове, они се не задржаше само на том, већ гледаху да за своје планове придобију и друге италијанске дворове, пристајући да раде и на другим предузећима сем напада на Клис. Тим пак везивањем свог рада и за друга предузећа они успеше да му даду карактер хришћанског дела, коме је сврха ослобођење Хришћана испод вдасти турске, а у ствари извршиоци његови биди су и остали су млетачки прогнаници и противници а оруђе ћесарске полИтике, која у овој прилици прибегаваше позивању папе у помоћ, само да би се посду дао карактер хришћански. Главни ослонац ових, као што је горе напоменуто, биди су Сењски Ускоци, а ови су били познати као најжешће оружје ћесарске политике против надмоћности млетачке републике на Јадранском Мору, зато су у то доба и били нарочито штићени. Због тога и смер оних првих, да се докопају Клиса, беше обилазан пут скривене намере ћесареваца да се наштети млетачкој републици. А та намера била је добро позната Млечићима. Зато предвиђајући да је ово предузеће исто толико наперено против њих колико је изгледало да је против Турака, ноетарали су се да омету извршиоце. Млетачке власти обратиле су пажњу на кретање посредника, и кад су Сенат и Веће Десеторице добили извештај из Рима, како се тамо спрема завера о нападу на Клис, и у којој су коловође Драшковић, Андријашевић и Пољичанин, власти су се згодним начином докопале све тројице и бациле их у затвор. 3 ' 2 ) Оне пак друге Млечићи су успели да компромитују у очима за29 ) Житва-дорошки мир између ћесара и султана утврђен уговором од 11. но вембра 1606. год. 30 ) Па не само да је с овима тако учињено већ и војвода Грдан, главари народни и патријарах Јован кад су се 1606. год. обраћали надвојводи и ћесару за помоћ па да устану на Турке, добише одговор од надвојводе, којим су били упућенп на папу и шпанског краља (Препис тог писма од 25. новембра 1606. год. постоји приложен уз депешу которског провидура од 28. августа 1607. год. — Вгврассг Аег ргоу. М Ђсптагга, 1. аппо 1606). 31 ) Папа тада беше дошао у сукоб с млетачком републиком због питања о власти републике над свештенством у граници својих поседа (О том сукобу постоји читава литература историјска, али заинтересованог читаоца може необично занимати чланак млетачког познатог историчара Молменти под натписом Каћа^е ВгапДоИш, који је објављен у збирци духовитих али на архивској грађи заснованих чланака под натписом УессМе 8Шге. Уепег1а, е<Ш. Гег<1. Оп^аша, 1882., стр. 83.—104.). Како се ћесар беше измирио са султаном и примио на се горе пменовану дужност, ускочки рад ослаби према Турцима али ојача према Млечићима, јер их сада поред ћесарских власти подстицаху на то и папски агенти. 3 ' 2 ) Податци за то постоје у Млет. Дрзк. Архиву у 8епа1о 8есге1а, Ђгзрассг пг Вота Шга 69. (год. 1613.); 8еп. 8есге1;а, ЂеШегашт Вота, Ке&. 19.; Соп51§1ш сТе 1 X, ВеИЂегаггот зесШе Лг Вота, Ке§. 4.