Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1229

роебјб ВаШае Берл. 1846 стр. 162—191), ВегпћагДу (бгшкЈпзз с!ег гош. БМегаШг 1850 стр. 170), и други. Мишљење које је Нибуровом на против. ставио Ш.нтел видећемо. додније. Ваксмут и Дахман су претходниди мишљењу Швеглеровом, које ћемо такођер мало доциије видети. Бер, Бернхарди и Корзен су држади да су песме, о којима помињу Катон и Варон, биле пре лирске по епске, а у сваком случају да су биле само кратке, те дакле нису могле дати материјала за приче које чине традицијоналну историју старијег Рима. Но најјаче је напао Нибурову теорију Алберт Швеглер, други један од првака у изучавању римске историје. Он је у свом делу Вбишсће Ое8сћ1сћ1;е I св. 1853 употребио иротив ње ове аргументе. Пре свега нема никаквог сигурног трага од народне епске поезије код Римљана. Истина Катон и Варон сведоче нам, да је у старо доба био обичај при свечаним гозбама певати'у славу великих људи уз Флауту. Али не каже нам се, колико су те песме имале историјског садржаја, другим речима, јесу ди оне биле епске или управо лирске; осим тога, не знамо ни то, докле су оне допирале у старину, нпр. да ли су обухватале и краљевско доба. Нибур узима и последње; по њему је шта више баш историја краљева тако иостала у народним устима и преносила се у народној песми. Али то мишљење је сасвим невероватно. Изузевши причу о Ромуловом детињству и аугуријум, традиција о нрвих шест краљева нема ништа песничко; ништа не издаје да су приче, делом сасвим трезвене и суве, о Пуми, о Тулу Хостилију, о Анку Марцију, о Тарквииију Приску иродукат народне поезије и да су преношене у песмама с колена на колено. Напротив богата је без поговора у песничким бојама и драматским еФектима прича о Тарквинију Охолом: али баш она је најмање могла живети у народној песми, ако је садржина те поезије била иохвала великим људма и њихове врлине; оставивши сасвим на страну што се за многе делове тог тобожњег спева о Тарквинијима може доказатп да нису народна поезија, није домаћа традиција, него продукат књижевнички, као што на пример непобитно доказују црте и приче позајмљене из Херодота. Кад је дакле, као што се према сигурном сведочанству Катоновом и Вароновом не може сумњати, слава заслужних људн била иа гозбама опевата, то су такве песме могле бити песме о једном Коријолану, једном Цннцинату, једном Камилу, али не о краљевима, чија је успомена, изгледа, рано избледела. К том, те су гозбене песме према свима траговима биле лдреког а не историјско-епског садржаја. Већ окодност, што су их певали дечаци, уз Флауту, а не уз инструменат са жицом, доказује довољно, да то нису били дугачки епски спевови, него кратке песме од неколико строФа, које су се у главном састојале само у похвалном именовањујунака. Песме о Ромулу и Коријолану, које помиње Дионисије, и на које се Нибур нозива у корист своје теорије, биле су такођер просте похвалнице без историјске садржине: њих назива Диониеије изреком и