Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

1231

држава, с тога једнострано упућена на развитак права — како су мог.ш ти Римљани развити једну иоезију што се рађа код народа који се, пуни Фантазије од природе, предају бесном мору и освајајући иду у далеке крајеве? Римљани нису имали епску народну поезију исто тако као што нису створиди ни митологију сличну грчкој. Њпхове свете песме, чији остаци сведоче о највећој трезвености и оскудица у Фантазији, доказују то довољно. Отуда су они и ценили увек, и у својим бољим временима, поезију и песнике мало, сасвим друкчије но Грци, али довољно карактеристично. Њихове песме „у славу храбрих предака" не доказују ништа противно; оне доказују само да су Римљани, као и Спартанци, музику и песништво сасвим бшш потчиншш практичним обзирима. Већ један Факат, да Рии није дао ни једне једине песничке величине, да сви знатнијс иесници латинске литературе нису рођени Римљани, него поримљени римски савезници, доказује довољно, колико је наклоности и позива за поезију у тој нацији било. Нибурова хипотеза невероватна је, по Швеглеру, и с тога што од епских песама, које она претпоставља, нема ни трага. Како то да се ниједна од њих није сачувала до времена кад је римска литература цветала? да ниједна није забележена? вели он и наставља: Фрагменат народне песме о Тулу надази Нибур у 1ех ћоггепсН сапшшз код Ливија (I, 26). Тај 1ех је доиста метрички; али у метру су биле све свечане Формуле (сапшпа) старог времена, нпр. Фецпјалне Формуле код Л.ивија I 32. Ливије је онај 1ех вероватно узео из ионтифичких књига. Како то — да се питамо даље — да ннједан од антиквара и граматичара не коментира ове песме, као што су коментирали неке друге? да нико од граматичара није о^њима писао глосе, да их не помиње? Нибур објашњава ту чудну појаву у главном Енијем, „који је озбиљно мислио да је био први песник у Риму, јер је игнорирао стару домаћу иоезију, презирао је и с успехом угушивао". Али тај је суд веома неправичан. Како је Еније, тај полугрк и туђинац, који у своје време зацело није имао бог зна како велики и општи утицај у Риму, био у стању угушити хиљадама јуначких и народних песама које су живеле у устима? Ироничне речи Енијеве, на које се Нибур позива, ни из далека се не тичу старих непознатих народних песника, него најпре Енијевог претходника Невија, који је свој спев о првом пунском рату био спевао у сатурнинском размеру и коме Еније као првп римски несник који се окушао у хексаметрима и који је овај размер унео у римску поезију није могао а да се не стави са самопоуздањем. на супрот. Али најодлучније, каже исти научник, говори против Нибурове хипотезе карактер и садржина најстарије римске традицијоналне историје, која је најмање производ народне поезије, и за коју је немогуће узети да је првобитно била у облику песама. Та историја је пре у главном продукат реФлексије и разумног размигаљања; она је истина поезија, а не историјска традиција, али она се издигла потпуно уз дато, уз дата имена, просветни гласнпк, II ењ. 9. св., 1901. 82