Просветни гласник

1244

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Геогр. ареал: Сшшлија, Сардпнија, Итадија, Дадмација, Хердеговина, Црна Гора, Босна, Грчка, Бугарска, Мада Азија. 67. Тгг јоИит рзеиМасИиМ I Т е1. ?(,. Поред планинских потока на Мпџуру, Еопрену, око Бате и Крвавих Бара на Старој Плапини. Цвета јуна, јула. Дуговечна, скоро года и глатка биљка. Ризом тера поред јадових розета и стабљике (често само по једну) са цвећем. Стабљика је усправљена, рехаво лисната. Дистићи су дугуљасто ланцетасти, скоро седе* Доњи су залисци динеарно дугуљасти, зашиљени, сужени, а горњи су линеарно-ланцетасти и по мало сужени. Цветне су главице на врху стабљике и има их 1—3, округласте су или елиптичне, иетељке су 2—3 пут дуже од лишћа; чашичини зупци су линеарно зашиљени, горњи су скоро исте дужине као .чашина цев, доњи су 3—4 пута дужи од лишћа; чашини зупци су линеарно зашиљени, горњи су скоро исте дужине као чашина цев, доњи су 3—4 пута дужи од цеви; круница је наранчасте боје а кад се осуши мрке. Дименсије: стабљика 28—35 см. висока; дршке доњег лишћа 8 см. дуге; листићи 15—2 см. дуги, 7—10 мм. широки, главице су скоро 22 мм. дуге а 19 мм. широке; круница 7—8 мм. дуга; петељке 5—6 см. дуге. Ова детелина, коју Панчић (Дод. Фл. Енеж. Срб. стр. 133) наводи као Тг. ЂалНигп ВсЈггеп. до душе много личи на ову врсту и с њом је у врло тесном сродству. Ну Тг. ЈшсИит се инак разликује од Тг. рзеи&оЂатиш: нежнијим, лиснатијим стабљикама, којих је обично више на једноме ризому; доњим дршкама и залисцима 1—2 пута дужим; петељкама, које су исте дужине као горње лишће, величипом чашиних зубаца. У новије доба Бек (И. т. бМћозшеп II изд.) оспорава специФичну вредност ове врсте. Премда сам и ја тог мишљења, ипак оставих Веленовсков назив, јер балканска биљка збиља показује знатних разлика од алписких примерака типског Т. Ђ&Лгит, ЏскгеЂ. Геогр. Ареал: Бугарска. 68. ТгфИит УеГепоизкуг Уш1з. 3 0- По брдским и предалписким пашњацима. На Басари, Кукли, Столу, око Црвене Јабуке, Рупња, Власотинаца, на Ракошу и целој Старој Планини, за тим у околини Врање, Ниша и Куршумлије. Цвета јуна, јула. Једно и двогодишња биљка, обасута ретким маљем. Стабљика је усправљена и врло разграната. Залисци су ја.јасто дугуљасти, при основи срцасти, голи, при врху од белих длака трепљави. .Аисне су дршке голе и скоро исте дужине као и залисци или нешто дуже. Листићи седе, облика су дугуљасто-ромбног, у горњем делу су зупчасти а при врху опсрцасти. Петељке су усправљене, нежне, 2—3 пут дуже од лишћа. Главице су јајасто-округласте, рехаве (имају по 30—40 цветића); петељчице су у