Просветни гласник

1246

ПРОСВРГГНИ ГЛАСНИК

свуда подједнако шнроки, врдо дугим иетељкама, ужом и релативно дужом махуном, која је зелена и само местимице обасута кратким ддакама. Геогр. ареал: јужна Русија, Кавказ, Влашка, Бугарска, Македонија, Тракија. 71. Угсга те1апорз 8ШЂ 0. (Синон. У. 1;псо1ог 8е1з. М.) (сравни: Ас1атоу1с у А11§. ћ. /. КаЉгиће 1896. По парлозима и њивама око Врање. Двета маја. Ову је биљку први у Србији нашао г. Ђ. М. И.шћ. Једногодишња, доста разграњена биљка. Лишће је сложено из 7—9 пари листића. Листићи су дугуљасти, доњи су кдинасто-овални. Цвеће је на врху грана или у пазуху лишћа по 2—3. Барјак је жућкасто-зелен, озго мрк; крила су зелена, а при врху имају по једну црну кадиФасту тачку; кобилица је мрке боје. Чаша је црвенкасто мрка, има врло узане дуге зупце. Махуне су дугуљасте, само ивицом маљаве. Дименсије: стабљика висока 30—50 см., листићи су дуги 11—14 мм. а широки Г5—2 мм., махуна је дуга 2'5 —3'5 см. Бојом цвећа се већ разликује од свих сродних наших врста а од сличне V. дгаптЏога распознаје се узаним и дужим листићима, мањим бројем цвећа, ситнијом и друкчије обојеном круницом, чашицом и т. д. Геогр. ареал : јужна Француска, јужна Италија, Далмација, Црна Гора, Херцеговина, Бугарска, Грчка. 72. ГаОгугиз ЈРапсгсИ (Јиггз.) АЛато^. 2Ј,. (Синоним. Огоћиз рићезсепз Рапс. поп А1еГ! Огоћие Рапс1С11 Јиг1б!) [сравни Д-р Ј. Панчић : Дод. Фл. Кнеж. Срб. стр. 136. и Д-р С. Петровић: Фл. окол. Ниша стр, 278.] Панчић је ову лепу, нову врсту назвао Огоћиз риЂезсепа Рапс. и тачно описао на навед. месту. Ну како је тај назив већ једном био употребљен (од Але®а у Вопр1ап(Иа стр. 143 (1861. г.) за другу неку врсту (БаШугив рићезсепв Ноок. е! Агп. пз Чили) то је потребна измена имена Панчићево врсте. Та је измена већ и извршена у V св. ПросВетног Глачника за тек. год., али како је тамо ногрешно та измена изведена, то је ја овде поправљам према нравилима и захтевима садашње систематике. Као шго је познато, сва научна дела ботаничке систематике од 1867. г. на овамо, укинуше род Огоћиз и спојише га са Гатугиз (тако ВепШат «1 Ноокег : Сепега Р1аи1агит Уоћ I. стр. 526. род 186; Ноокег е! Јаскзоп: 1пс1ех Ке-т-епз18 III стр. 38; Еп§1ег иш! РгапН: сИе иаШгћ РДапгеп1атШеп свеска III, 3, стр. 99 ; ГгКзсћ у Оез1егг. ћо!ап. 2еКзсћгШ 1900 г. стр. 389 и т. д.) од којег се у ствари никако и не разликује (изузевши ситну осу на врху лишћа). Према томе дакле и ја сада то исправљам, преносећи ОгоЂиз ри\>езсеп§ Рапс. (0. РаасЈсп Јиг.) у род ГаТугиз, остављајући специФИЧни назив Г. Гапсгсгг (Јиг.) Ас1ат.