Просветни гласник

84*

ХРОПИКА

1205

и нумулити) и бриозоји. — Према честој појави морских јежева из групе Низра&апдт огпа1из-& изгледа да је у околини Кочана, развијен Олигоцен, и то у фацијч иријабонских слојева, премда није искључена могућност да има и Еоцена. Ради тога вредно би било знати да ли су сви цитирани фосили из једног стратиграфског нивоа или из два. Питање је оправдано у толико пре што се но Фосилима види да су сакупљени у осулинама. Г. ЦвијиИ није нам могао у овом погледу дати потребна објашњења, ношто фосилс пије сам сакупио, пего ихје добио од једпог тамошњег учптеља. 6. Живко ЈоксимовиИ реФерише о раду 1)г. Фридриха Кацера 1>а§ ЕЈ80пег2§еМе1; уоп Уагеб 111 Возшеи (Вег§-иш1 НШсптапшзсћсз Јаћгћисћ, 48 Вс1., \\ г Јел1 1900). — Најдетаљнијп од свих досадашњих ониса варешке рудне области. Први се део расправе бави геолошким приликама, а други самим рудиштима. По Кацеру имамо у варешкој области три зоне правца СЗ-ЈИ; у средини је тријаска зона, а по странама су Флишне. Палеозојик је сасвим избрисао, јер су за њ досад иогрешно сматрани флишни слојеви, који су се дуж велике уздужне раселине спустили до нивоа верфенских слојева. Најстарији су, дакле, верфенски слојеви у којима су тгађени: КаНссИа С081а1а, Иеигошуа 1'а.8баспз18, Муорћопа е1оп§а1а, М. соб!а1а, МуаПпа уе1из1а, А\1си1а врес. Мушелкалк је доказан Фосилима На1оп1еб (ЈоуИев) ћобпеп818, Агсе81е8 8рес. и Иа1о1на аибђласа; кречњаци који изнад тога долазе представљају горњи Тријас. Лијаски су кречњаци издвојени помоћу Фосила АгЈеШеб беећасћј и Ае°'Осегаз саШрћуПит ти1. ро1усус1ит. На СП и ЈЗ од тријаске зоне нростиру се флишки пешчари, лаиори и шкриљци. Од еруптивних стена значајни су једри мелаФири који се такође јављају у зонама правца СЗ—ЈИ; једна припада тријаској, а три североисточној флишној зони. — Најбогатија гвоздсна рудишта (Дрошковац, Брезик, Пржићи и Смрека — Саски До) знатно су удаљена од еруптивпих стена и всзана су за вслику раселину. СтратнграФСКи принадају верфенским шкриљцима. Постанак им се своди на сидеритисање кречњака термоминералним водама из створених пукотина. Уз ову исцрпну расправу иде дстаљна геолошка карта у размери 1:31450. Св. Р.