Просветни гласник

1120

ПРОСВЕТПИ ГЛАСПИК

то имали су обратити пажњу провидур у Котору и резидент у Напуљу. А сви ови били су марљиви, с тога се и има доста података о рлду посредпика из 1606. год., поглавито у депешама из Напуља, где су носредници били развиш врло живу акцију. Из тих података дознаје се да сви посредници у Напуљу окунљенн нису радили у једном истом правцу. Њих је било од сваке руке: било их је најобичнијих варалица као и људи који су свесрдно радили новерени им посао. Само иодробније упознавање њихова рада у Напуљу и предлаганих пројеката далеко би одвело од упознавања рада капетана Јована Ренезија, зато да то оставим за другу прилику а сада да напоменем само да се 1606. год. у Напуљу јављају и изасланици оногошког војводе Грдана, где су тражили помоћи од Шпанаца, како би се народ дигао на оружје. 8 ') А с радом тих Грданових изасланика у вези је и појава капетана Ренезија што треба имати на уму ради даљег излагања. Рад започет 1606. год. настављен је 1707. и већ. су у велико били загазилн у посао: Марко Гини, Баранин капетан Никола Станица, Будљанин Антоније Колић-Питковић, Доминик Андријашевић, Александар Комуловић, каваљер Бртучевић, Арбанас каваљер Пелеша, калуђер Дамњан из Пећи, Дубровчанин Долистовић и други. Резидент у Напуљу Долчи и которски провидур Тома Контарини иратили су им кораке и све што би дознали достављали би Сенату и Већу Десеторице, кад Контарини 12. јуна 1707. год. дознаде за још једног новог посредника. То је био ранији капетан млетачких плаћеника Јован Ренези. 0 њему онај јављаше како је био дошао у Дубровник, где се бавио неколико дана, после чега се одвезао у луку Бечић близу Будве, где је преко неких Будљана гледао да дође до какве барке, да би отшнао на састанак с војводом Грданом, о коме је провидур још раније био обавештен из иисама резидента у Напуљу да ради на устанку Срба под Турцима а за рачун шпанског двора. 88 ) Провидур беше још чуо да Ренези после тог састанка мисли да иде у Дукађин, да се тамо ожени кћерју једног од првака дукађинских, по имену Крин Горђи (!), о коме се говорило да му

81 Ј У депеши млетачког резидента у Напуљу од 5. дек. 1606. ( ЗепаГо зесгеГа, ЛГзрассг ЛГ ЖароИ). 88 ) Дп ^иеаГ ћога.... ћо ћауи4о ау1во сће ип СарНапо 2иапе Кепезћ сће вегУ1та Уов1;га 8ег<" 111 ИаИа, е! ћога рег окиетсНо &Мо (1а 1ш е ћапсШо, 811 \епи(:о а На«?и81 Доуе 81 е 1гаиепи(;о росШ §1огш е! ро1 соп ипа ћагса сИ фге! 1иосо 811 81а4о сопДоио а Весгсћ У1Сшо а Ра81гоУ1сћ1 е! ]>ег у1а (11 а1сиш сИ ВисТиа псегса ћагса рег равзаг аД аћосага сои ^ие1 багДап Уа1 .УО (1а пошша(;о' пе11о НМеге (1е1 81^ г - Ке81с1еп1;е рег 1а 8ег ,а . Л 7 081га 1п КароИ ћауег (;га1(;ате111;о пе11е тасћтаМош сН А1ћаша соп т1Ш81п (И Зра^па...« (У депеши которскога провидура Томе Контаринија од 12. јула 1607. год. — 8епа*о зесгеја, ШврассГ Ае% геНогг е! ргокесШогг гп ЂаЈтагга. Т7Л ап. 1607.)