Просветни гласник

1142

ДРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

ТЦ овергјхо тед ег иид тцле^а/,д сојтту гјстар. М1к1. То Кксс К"к расждик-к. Наес опш1а титсауегсЛ. МШ. Латински језик нема раг1;. регЈ. ас11У1 и с тога не може имати ни овог описивања. Грчки нак језик има два (раг1. рег! и раг!. аопбЈл), и они, како у активу, тако и у медију, одговарају старословенском I придеву прошдога времена (хваливт.). У остадом, ово описивање времена с помоћу активних гезр. медијалних партиципа прошдости, као год и оно с помоћу партиципа презенса, ствар је чисто стшшстичке природе, јер грчки језик има за то своје просте временске облике, а старословенски донекле просте, даље сложене, и за ове сложене има нарочити облик, II придев прошлога времена (хвалио). Нормално стање језика у перФекту и плусквамперФекту лепо се види из овога примера: 01 уад џа&тцгиХ агтоВ (хлеЛцХЈд-ектар е(д тгјр пбЛгг. Оученици ко јго ошћли к'к грддт^. Асем. Јов. IV. 8. Кат (118С1риП е1из аМегапГ 111 игђет. Јер ученици његови бјеху отишли у град. Што иак старословенски језик место овога свог нормалног саставка. сложених времена (хвалио) узима по где кад I придев прошлога времена (хвалив'в), то је нуко подражавање грчком, који, ако хоће или ако мује потребно') да опише та времена, мора да употреби облик (раг);. рег!'. ас1. гезр. тес1.) који је једнак том старословенском глаголском придеву (хваливт>). Примери: 01 уа()/гагтесд а/т е б е д е џ 6 р о I чјстар (беху изјавили) от/, џаул есТта1. X. А. 5. 2. Ае, уећШ та§по 111 рори1о <|иит сооНа ез1 зеДШо Аеи. I. 148. В18 сопа1ии ега1 савив еШп§еге т аиго. Аеп. VI. 32. Сем личних облика глагола бити, има у грчком и других глагола уз које партицип стоји као уз копуле или их допуњава слично инфинитиву. Исту појаву сретамо и у старословенском, али она није изворна, него се јавља по угледању на грчки језик. Српски прилози не могу се наћи у таквој елужби.

') У два три случаја само грчки се језик помаже партидииом регГ. асЈ. гезр медија, јер ту иема простих облика, и тако му овај партицип, поред стилистичке улоге, служи и као наш прошасти цридев. То бива: у Ги4. ех. ас(;.: ЛеЛухад 'еаоџси — биИу одрешио, у трећим лицима рЛ-а и ррГ4-а кад који медијалаи глагол има у основи консоиаит: ехј1егр1.аџ8У01 е1с[у, тјааг — решили су, беху решили, и напослетку конјунктпв и оптатив пер®екта медија редовно су описани: јЗс/ЗоуАгјџГгод 2, еЦу. У латинском пак језику р{1., ррП. и {и4. ех. депонетних тлагола увек су описани, и тако партицип перФекта тих глагола има вазда ту улогу II придева, ма да је иначе једнак по значењу I придеву (хваливт>).