Просветни гласник

НАУКА И НАСТА

1167

До сада уопште као да није опажена разлика, која се мора чииити при објашњењу иал>ења тамњана. Према теорији, по којој би жртва имада бити пок.шн божанству, треба жртва да буде било квалитетом, бил.о квантитетом драгоцена. Кад се такве жртве приносе боговима спаљивањем, онда на сваки начин није главна ствар дим, којим се жеди умилостивити дотично божанство, него оно од чега дим постаје, т. ј. иредмет који сагорева. 130 ) Не може се, дакле, тврдити, да спаљивање какве животиње као жртве и паљење тамњана при нашим славским обредима има исти праузрок као што би се према досадашњем мишљењу морало усвојити. Ну, ми не смемо заборавпти, да култ хероса и обреди наше славе припадају хтонијском култу, а у томе морамо и објашњење за паљење тамњапа тражити. Сва подземна божанства имала су у Грчкој двојако поље делања, они су били добри, ади су могли бити и зли богови. Ради овог последњег нарочито су их се и бојали, те су верни гледали, да онн што даље од њих буду, пре него што су се њима за помоћ обраћали. Задовољан живот и с ове и оне стране гроба зависио је од утицаја и мешања злих духова у посла и живот једног човека. Није се пазило на то, да се добра дела чине, да се буде моралан и т. д., него се обраћала пажња већма на то, да се буде чист; да се није нагазило на какву враџбину; да се није дошло на место, где се зли духови скупљају, као шго су раскрснице и друга места била, и где би зли духови буди какво зло могли човеку учинити; 131 ) а одакле би после могле настати разне болештине и т. д. 132 ) Овим су путем ушла у употребу она многобројна лустрална, катартична и апотропејска срества, којима су грчки религиозни обреди, а код нас наши народни обичаји препуњени и претрпани. Славски обреди имају значење приношења жртве умрлим претцима; покојници су већ подземна бпћа, а ми смо мало пре казали (упореди примедбу 132 ), да и „такнуће жртве за подземне" човека „нечистим"

13 °) На основу овог принципа можемо објаснити све наведене примере код Ту1ог-а, ор. сћ. II, стр. 384 и даље. — Треба разликовати од тамњана различите мирисе, који се сагоревају, као и измирну, јер су све то скупоценије ствари од обичног тамњана, од кога су Халдејци богу Валу за 1000 таланата на једанпут спалили (упореди Ту1ог ор. сИ. II, стр. 386), где је квантитет очевидно имао заменити квалитет. ш ) Упореди Штс1е, Рзусће 2 II. стр. 75. прим. 2. 13г ) Пн<1. II. стр. 72: »»ТЈпгет* <Це ЛУосћпегт, шк1 чтег 81е ћегићг* ћа1, ипге1п. аисћ (1аз пеи^ећогепе Кт<1; сНе НосћгеК; ит^1ећ1 ете КеШе уоп Кепп^ип^бп(;еп; ипгет 181; <1ег То<1(;е ип<1 а11ез чтав 1ћт паће^екоттеп 184 ... . Ећепбоугеш^ ■^епп тап пасћ етеп зсћНттеп Тгаит^ез1сћ(;, ћет Е1п1;ге(;е11 уоп Рго<Н§1еп, пасћ ХЈћег81ећип§ етег КгапкћеК;, пасћ Вегићгип^ уоп ОрЈегп 1иг <Ие ТЈпЂепгсНбећеп, о<1ег уоп Бепкта1егп <1ег То<1(;еи, о<1ег \\ т епп тап 1иг Наиз ип<1 Неег<1е, Гиг \Уа88ег ип<1 Ееиег, 1т ћеШ&еп о<1ег ргоћпеп бећгаисћ гИ;иа1е Вепп{рт§еп Гиг пб1ћ1Ј; ШеК.* просветни глдсник I књ. 9. св., 1902. 78