Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1181

служи, да сазнамо, да ли се на неком небесном телу находи водена пара или је нема. Поред водене паре, као апсорпдионе средине у нашој атмос®ери појављују се још и кисеонпк, азот, угљен-диоксид, а у мањој мери амонијак и азотови оксиди. Односно тих линија можемо поменути још и то, да је примећена вихова зависност од доба године и од метеоролошких прилика за време посматрања. За време јесени и пролећа оне су тамније, за време сувих летаих дана слабије су. У кишним и у опште мочарним данима оне су особито обилате и по броју. и по интензитету. Када дува сув и хладан ветар има их мање, а и интензитет им опада; кад владају пак влажни ветрови расте им и број и интензитет; неке линије шире се у пантљике, а пантљике постају интензивније. Специјално расматраље тих телурских линија послужило је некима, да из њих закључују на количину водене паре у ваздуху, а с тим да прикупљају потребан материјал и за само прогнозирање непогода и у опште метеоролошких прилика у нашој атмос#ери (Р1а221 8ту4ћ — 1874 г. и други). Према неколиким радовима, који су учињени на овоме пољу изгледа, као да није далеко време, када ће се спектрална анализа примењивати с успехом и у самој метеорологији Спектроскопско испитивање јутарњег и вечерњег руменила, које тако романтично — по каткад — прати излазак и залазак Сунда и које је увек одушевљавало и одушевљава бујне песничке груди и разгрева му силну машту, показало је, да та — тако естетична појава — долази од нагомилане водене паре у ваздуху! Каква романтичност и каква проза I Подела сиеншара. Колико смо до сада говорили о спектрима, поглавито смо имали на уму средину, кроз коју бела светлост пролази, а мање смо обраћали пажњу на саме светлосне изворе, који светлост испуштају или зраче. Познавање пак закона о испуштању светлости, такође је важно за спектроскопска испитивања небесних тела. На основу тих емисионих закона можемо судити о агрегатном стању светлосног извора, а до некле и о температури његовој. Спектри, добивени од светлости тела разног агрегатног стања разликују се јасно међу собом; па ипак се сви могу поделити у три реда: 1). Саектар ирвога реда. Спектар је састављен од непрекидног и постепеног низа спектралних бојених зракова без наглих прелаза и који није испрекидан никаквим сјајним, нити тамним линијама или пантљикама. Такав се спектар назива емисиони неисирекидан или континуиран. Овакав спектар показује нам, да је тело, које је послало дотичну светлост, непрозрачно и непровидно, да се даље налази у чврстом или течном агрегатном стању. Такав — чист континуиран спектар — дају нам усијана чврста (и течна) тела на Земљи, н. п. Друмондова светлост, у којој се иомоћу пламена праскавог гаса усијава комад креде. Такве спектре дају и усијани метали. Ну није излишно напоменути и то, да од