Просветни гласник

1182

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

природе таквог чврстог тела, што ће рећи, од ирироде употребљене светлости зависи, која ће боја у спектру бити највише заступљена; јер се у појединим спектрима не налазе све боје подједнако престављене. 0 томе, када ће у коме спектру, доминирати који зраци Ј. А\". Бгарег, у ЊуЈорку је следећег мишљења. Пошто је 1847 г. утврдио: кад се иојави чист континуиран саектар, у коме су јасно застуиљени сви бојени зраци, значи, да је ту светлост иослало какво усијано чврсто или течно тело он је даље поставио, да се сва чврста или течна тела могу довести постепеним загревањем до белог усијања. При томе загревању тело исиушта иостеиено све више и више спектралне бојене зраке почев од црвене на 525°С па до виолетне и кад најзад буде на белом усијању имамо престављен чист континуиран спектар са свима спектралним бојеним зрацима. Доцније је КЈгсћћоЈЈ исказао овај принцип на сличан начин. „Кад се једно познато тело н. пр. платинска жица, постепено загрева, она почиње испуштати оне зраке, чије су таласке дужине веће од таласких дужина видљивих зракова (то је појава топлотног спектра). На извесној температури ночињу се показивати зраци од таласке дужине првих црвених зракова (појава видљивог спектра). Расте ли температура све више, појављују се зраци све краћих и краћих таласких дужина (јер је треперење све брже и брже) тако, да се на свакој температури појављују и зраци одговарајућих таласких дужина, а у исто време расте интензитет зракова великих таласких дужина. Сва тела, када им се температура постепено повишава, почињу на истој температури испуштати зраке истих таласких дужина. Само интензитет зракова, које разна тела на истој температури испуштају, може да буде различан". Из овога видимо, да на основу доминирајућих бојених зракова у спектру можемо у неколико судити и о ступњу температуре светлосног извора. 2). Сиектар другога реда. Овај се битно разликује од пређашњег. Састављен је од неколико сјајних, бриљантних линија разне боје. Те сјајне линије одвојене су међу собом већим и мањим тамним пољима, те нам овакав спектар ја.сно показује свој испрекидан, неконтинуиран изглед, због чега се и зове: емисиони дисконтинуиран или сиектар са сјајним линијама и иантљикама или још и сиектар гасова. Такав спектар учи нас, да се усијана материја, која је оваку светлост послала, налази у гасовитом агрегатном стању. Те карактеристичне бојене линије или пантљике распоређене су неправилно по спектралном пољу, а распоред и ширина њихова зависе од температуре, притиска, као и од густине дотичнога гаса или паре. Кад се темиература повећава, онда јачина светлости расте у различној сразмери тако, да се на вишој температури појављују већином зраци, који се на нижој не опажају. Дакле на свакој температури имаћемо за исту материју у неколико различне спектре. Што се пак притиска тиче, можемо овде поменути толико, да се овај типски спектар другога реда може, под знатно увећаним притиском и увећаном