Просветни гласник

137 4

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ниде и просјаке пред судију који их шаље у затвор; — то је човек који их шаље у затвор; — то је човек који забрањује ведицопедистима да иду по стазама; — то је је човек који виче велицопедистима да звоне када иду друмом; — који шаље у апс људе који не воде свога коња за узду; — који мотри да нема лопова на друму, па после иде у хаггс са њима, па онда их пита шта су тамо радили; — полицајац је човек који хвата кесароше када може!" Један дечко од дванаест година, из Л.инкодншира, дао је овакав писмен одговор: „Полицајац је човек који ће вас ухапсити ако чините нешто рђаво; он ће вас тамо дуго оставити са комадом сува хдеба и ништа више сем воде, и он ће вас бити ако сте дечко или девојчнца; или ако сте човек наредиће вам да платите извесну суму новаца, и кад год вас буде тукао, много ће вам крви истећи, и натераће вас да радите тешке послове." Међу објашњењима сеоскога писмоноше има само једна живописна: „То је човек који много путује да нам донесе новости." Одредбе војника су чудновато разллчне: „То је човек који иде на војску да тамо научи да скаче; — то је један господин који има да се туче у извесним тренуцима године; то је човек који се туче на земљи." Сеоски ученици су много више одушевљени за црвену војничку одећу но њихови варошки другови: 67°/ 0 > према 13°/ 0 Још две Формуле. Једна је пре цивилизаторскога похода у Кину: „Војник се туче, пуца из пушке, и пали вароши." Друга Формула лепо износи цело војно устројство у Великој Британији: „Војник је човек који иде сасвим укочен, када не иде, онда га кажњавају." Будући бирачи линколнширски овако описију дужности једнога монарха: „Краљ је један леп господин који живи у двору, носи круну, седи на престолу, има војнике који се бију за њега, и који се и сам каткада бије." А проФесор ? Многи варошки ученици не могу да замисле свога учитеља као истинскога ироФесора; он вазда за њега остаје прост Геасћег, или учитељ. ПроФесори су за, њих они људи који се баве и другим пословима осем васпитавања: „ПроФесор је онај који пижге историје, који пише књигу, џентлмен који нешто издаје." Но уђимо мало дубље у овај хаос: „ПроФесор је човек који полаже врло тешке испите, један врло учеван човек, човек који је јако познат са свога образовања, човек пун здравога разума, неко који ради веома лако, човек који живи у лепој кући, човек који чини нешто добро." У двема одредбама има извесан скептицизам и непоштовање које је тешко схватити: „ПроФесор је личност која објављује да ће нешто да ради," и: „То је човек који вели да је у стању да учини нешто." Мис Дод показује да у погледу парламентаризма многи мали Енглези имају врло чудне идеје: „Члан Парламента је џентлмен који по-