Просветни гласник

1298

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

Из овог писма војводе мантованскога внди се да је Ренези био продужио свој ранији рад на покрету Срба и Арбанаса, а измене у њему има само у толико што је раније радио за рачун војводе савојскога а сада мантованскога. Ну штета је што се у 1610. год. рад Ренезијев не може пратити као раније. У осталом година 1610. јесте врло мршава подацима о раду на покрету Хришћана под Турцима и освајању Арбаније од чије било стране. Она је оскудна подацима како о раду капетана Јована Ренезија тако и других иосредника, чему као главни узрок треба тражити у великој заузетости Шпанаца другим пословима, услед чега је појединим италијанским кнезовима нестало главног ослонца у раду с Хришћанима под Турцима. Али ипак из поменуте 1610. године има се неколико података, који се тичу рада војводе мантованскога, а који су интересни поглавито с тога што се види како је овај на се примио ранији рад војводе савојскога, вршен по упуству Ренезијеву. Депеши которскога провидура од 9. октобра 1611. год. приложено је шест италијански писаних писама војводе мантованскога од 7. августа 1610. год., од којих су два била упућена Иву Ришњанину, једно његову брату Вују, једно пећком патријарху Јовану, једно војводи Грдану, и последње писмо свима поменутим заједно с осталим главарима српским. У свима њима војвода пише како веома жуди да што пре дође у њихову земљу и ослободи народ од тираније турске, а за доказ за учињене припреме позива се на људе, који су били код њега и видели шта је све урадио. Пошто се иак његов рад поглавито наслањао на људе, којима је био упутио писма, то му је њихтребало нридобити у првом реду. Зато је војвода Иву из Рисна и браћи му обећавао у Феуд околину ришњанску и имања неких Турака; патријарха је уверавао, да ће, кад ослободи његов народ тираније турске, допустити да сваки слободно и без икаквог страха може исповедати православну веру као што ју је раније исноведао и да ће се црквама не само повратити добра што су им их отели Турци, већ и да ће им нових дати; сем тога обећавао је да ће сав народ ослободити намета што их плаћа Турцима. 134 ) Уз депешу пак которскога ировидура од 9. априла 1611. год. приложени су преписи других шест писама војводе мантоваискога упућених истим горњим ли-

ш )'».... ргошеиегпо а(1 евзо Соп1;е бттапш (1е Шзапо е4 ај 8Ј§'' 1- биој 1'га4е1И, Ц 81§ г1 У шо е! М1сће1е, (11 <1аге 1ого т ?еис1о 1иМо 11 Соп1ас1о <11 Шзапо соп1'огте а11а сотрш1а 18ре(1Шоие е! а11е зспМиге сће а зио 4етро П 1агето 111 атрНзвта 1огта рег соггоћогаИопе (1е11а рготевза поз1га....* (У писму Иву Ришњанину) >,... 10 1' ав81сии, сће поп зага 1осса1а ш тоЗо а1сипо 1а КеНЈ^оп Огеса 1азс1ап(1о У1уег С1авсипо рег Г ауепјге јп евва Нћегатеп1е соте 81 е ти1о рег 1о разза1о; е! (И рш рготе41о поп во1атеп1е (И гезШшг а11а сЛнеза 1и1(;1 1 ћеш оссираИ (1а1 Тигсо, е! сће Н ±'игопо ЈаН с1а1Н апНсМ Ке СћгЈвНапЈ, та (И Даг^Иепе с1' ауап^а^ш, 1еуап(1о 1иМе 1е ^гауегге, сће зоз1еи§опо ћога дие1 ророН с1а11а (:1ггап1(1е с1е1 Тигсо, е1 У. 8. 111 !ла е К та 1о рио 1епег рег в1сиго.../ (У писму латријарху Јовану).