Просветни гласник

1482

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је, упоређујући Марсов спектар са апсорпционим сцектрол наше атмосФере, констатовао, да се исти нодударају, а према поменутом подожају саме планетв изнад хоризонта (у бдизини самог меридијана места, онје сасвнм јасно потврдио, да запажене тамне линије и пантљике у Марсовом спектру одиста додазе од апсорпције у Марсовој атмосФери. Даље је 1873 констатовао између линија С и I) још неколлке телурске линије, као и нешто слабију груиу <3, што је све карактеристично по саму Марсову атмосФеру. Тако исто доказао је и то, да је плави и виолетни део сиектра доста ослабљен, међу којима је доцније опазио и извесаи број линија, а нарочито у зеленом, плавом и љубичастом делу. Неке је од њих и одредио тачним мерељем као: Е, ћ, ћ 2 , ђ 3 , Г. и 6, поред још великог броја других финих линија, које се налазе између ових. Према посматрању Марсових спектара, Н. С. Уоде1 је извео закључак: да се у Марсовом спектру разликују многобројне линије Сунчевога спектра; али се у нижим спектралним бојама наДазе неколике пантљике, којих нема у Сунчевом спектру, а подударају се са апсорнцијом у нашој атмос«ери. На основу већ поменутих података .о физичкој природи планете Марса ми судимо: да је он оикољен атмосфером, чији састав не одстуиа тако много од наше атмосфере и да је она веома богата у воденој иари, судећн по многим апсориционим пантљикама и линијама његовога сиектра, карактеристпчних за ову врсту апсорпције. Црвена иак боја саме Жарсове светлости ирииисује се оиштој аисорицији илавих и виолетних зракова у његовој атмосфери. Оваки резултати подударају се и са другим подацима о овој планети, добивеним другим методама. П<ланетоиди Што се тиче природе оних ситних иланетица, чији број још једнако расте, урађено је веома мало с тога, што су исте веома ситне дају незнатну светлост. 0 томе, да ли ма које од тих сићушних небеских тела има своју атмосФеру немамо ни један директан доказ. 8сћго1ег наводи, да је видео око Дереса и Паласа. као неке ауреоле, али су оне ишчезле у оптичким поправкама. Н. С. \ 7 о§'е1 успео је да спектроскоиски посматра светлост Весте и Флоре. Вестпу јс иосматрао 13 Фебруара 1872. Њен сиектар био је веома слаб. У њему се могла јасно опазити само Г линија. Поред ње видео је још две пантљичице, од којих је првој одредио таласку дужину 518 џџ а била је слабија и ужа. Ову иоследњу идентиФиковао је са ФраунхоФеровом линијом ћ, док се је прва подударала са атмосФерском групом Ј-линија. Кад је такав резултат добивен, планета је стајала високо изнад хоризонта. На тај је начин искључен апсорпциони утицај наше атмосФере и запажена група сЈ имала би припадати апсорпцији у властитој атмосФери Вестиној. Та појава дакле указује, да је Ђеста оико-