Просветни гласник

/

наука и настаба 1491

112. Ђатгит ЂШгупГсит. ЂепИг <ј,. (синон. Г ј. тДа!ит Неи1Т., 1,. §аг§атсит. И. зегђ. Б. 1оп§Шогит Г1. шзз!) По камеаарима и кршевима у Градишници, Темској, иа Црном Врху, Басари, Видличу, Столу, Кукли, Бедави и другим местима. Цвета од маја до августа. Дуговечна, глатка биљка. Зтабљике су усправљене, једиоставне или разгранате, лиснате. Бишће је троугалдо-јајасто, зашиљено, дубоко ровашено; доње је веће, на душшм дршкама; горње је поступно умањено, на кратким дршкама а много је дуже од чаша. Пршљенови су при врху стабљике, збивени, имају по 4—6 цветова. Чаша је гола, зедена, зупци С У јој дугуљасто заоштрљени, два пут дужи од чашине "цеви. Круничина је цев ружичасте боје, права, два пут дужа од чаше; грло јој је много широко, шлем длакав и скоро цео. Дименсије: доње лишће скоро 3 см. дуго а 2-5—3 см. широко чаша 16—14 мм. дуга. Уаг. то11е Вогзз. ОгрЈг. (као засебну врсту!) око Сукова, Раснице, Камика и Крупца близу Пирота. Цвета маја, ,уна. Разликује се од типске врсте маљушавим лишћем, стабљиком обасутом полеглим длакама, обично рутавом чашом и дужом круницом. Геогр. ареал.: Банат, Бугарска, БитиниЈа, за виријетет: Македонија, Бугарска. 113. б1ас1гуз саззга Вогзз. По парлозима и утрављеним местима око Сукова код Пирота и око Ниша. Цвета јула. Дуговечна, маљава биљка. Стабљике су једноставне, усправљене, рутаве. .Аишће је жиличасто, с лица зелено, скоро голо, с наличја врло густим полеглим меканим белим длакама обрасло; доње је дугуљасто, при основи у дугу дршку сужено; горње је дугуљасто, иа кратким дршкама, при врху бацкаво зашиљени. Праменови имају по много цветова доња три, четири пршљена стоје раздалеко, остали су у дуг клас зби вени. Приперчићи су линеарни, бацкаво-завршкасти, краћи скоро од чаше Чаша је рутава, зупци су при основи пошири а при врху постепено затањени и зашиљени, боцкави, исте дужине као чашина цев. Круница је ружичасте боје, горња је усна длакава, цела. Дименсије: стабљика 50—70 см. висока; обод доњег лишћа 7—8 см. дуг, 2 см. широк: подцветно 3 см. дуго, 12 мм. широко, пршљенови 2-5 см. у пречнику; чашина цев 6 мм. дуга; доња круничина усна 6 мм. дуга. Спада у сродство обичне 8. дегтапгса, која се разликује одећом, обликом лишћа (и његовом одећом) чаше, приперака и крунице. Нисам упоредио Боасијерову биљку (јер је нисам могао набавити) али се наши примерци потпуно слажу са дијагнозом у Веленовској Флори Бугарској. 1 еогр. ареал.: Сирија, Македонија, Бугарска. просветни гдасник, II. књ. 11. св. 1901. 99