Просветни гласник

109

наука и настава

1649

стабљику. Цветне су главице врло крупне, округласте, рехаво паучинасте, при основи окружене густим венцем многобројних зељастих приперака, који надмашују прави прави омотач. Спољни су приперци дужи од главице, обдика су дугуљасто-линеарног а завршавају се јаком бодљом; остали су приперци линеарни, ивицом дугим бодљама и трепљама снабдевени и прелазе постепено у омотачеве листиће. Унутрашњи листићи омотача су линеарно зашиљени у дугу, чврсту, жућкасту бодљу. Цвеће је црвене боје. Димецсије: стабљика је 20—50 см' висока; доље лишће 30 см. дуго, 10 см. широко; цветна главица 7—11 см. широка; омогачеви листићи (^средњи) при врху 1—2 мм. широки; унутрашњи приперци 2—4 мм. пшроки; спол>ни 5 мм. широки. Ова је биљка врдо јаког п дебелог састава стабљике и цвасти, премда је доста сниска. Одликује се лишћем са оштрим бодљама, малим бројем цветних главица, које су врло велике и спољним омотачем, који састављају многобројни приперци. Најсроднији су овој врсти: С. ос1опШергз и С. ИдгЛаге , ну оба се разликују штркљастијом, разграњеном стабљиком, мањим цветним главицама, малобројним или никаквим спољним омотачем, сложеним од приперака, обликом лишћа, принерака, омотача и т. д. Све довде наведене врсте нису друго, по моме мишљењу, него варијетети обичне врсте С. еггорЧгогит X., која код нас и у оријенту варира врло често у одећи, Форми дишћа, приперака, омотачевих листића и бодЂа. Геогр, ареал: Бугарска. 137. Сггзшт аррепШси1а1ит СггзЂ 2Ј,. Ову је биљку први нашао и описао г. Ђ. Ничић. Покрај предалписких потока по планннама око Рупља (сравни: Ничић „Грађа за фд . окол. Врање. стр. 47). Цвета јула, августа. Дуговечна, нешто маљушвва, бледо зелена Зиљка. Стабљика је штркљаста, једноставна, изриљана, при основи гола а од половине на више дугуљасто, перасто-сечено на дугуљасте ровашено-зупчасте кришке са жућкастим, подужим бодљама, двом својим седи и ушицама обухвата стабљику. Цветне су гдавице осредње, овадне и седе у гомилицама од 3—4 главице осредње, овалне и седе у гомилицама од 3—4 гдавице на врху стабљике и гранчица. Омотачеви листићи су голишави, при врху су затањени, црнкасти и завршени су меканом кратком бодљом; унутрашњи су много тање и дужо зашиљени а немају бодље. Цвеће је црвено. Дименсије: стабика је 1 м. висока; средње лишће је скоро 30 см.. а 13 см. широко; кришке 6. см, дуге 2 см. широке; цветне главице 3 см. дуге и Г5 см. широке.