Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1651

141. СепГаигеа пгдгезсет ЛУпШ ?|.. Но пашњадима и ливадама брдских и предалниских краједа око Нирота. На Басари, Видллчу, Св. Николи, Равнм Бучју, Сивићевом Падишту, Поиовој Ливади и Понору Старе Швнине. Цвета јула, августа. (сравни: Адамовић 1. с. стр. 48). Нрилично висока и граната биљка. ./1ишће скоро све седи, широко, ландекасто, веома зашиљено и завршено бодљицом. Цветне су главице крупне, ружичасге бојо; омотачеви су листићи улубљени а израштаји су им исецкани на кончасте ројте. Разликује се од горње врсте већим растом, гранатијом стабљиком, дужим лишћем, које седи и обликом цвећа. Геогр. ареал: средња и јужна Јевропа. 142. СепГаигеа пепоза ТРгШ 2Ј, (синон. С. р1итова Иат.). По предалписким пашњацима целе Старе Планине. Цвета јуна јула. шг. тг(1тггса Гопп. 1. с. стр. 55. уз типску врсту на Миџуру и Поповој Ливади. Разликује се тиме, што има скоро цело лишће и нешто краћу перницу. Цвета јула, ангуста. Геор. ареал: јужна Фанцуска, Швајцарска, северна Италија, Моцарска, Банат, Ердељ, Влашка, Србија Бугарска. 143. Сетаигеа ГаНагеа Уе1. (сравни Адамовић „Новине за Флору краљ. Србије стр. 18.). По камењарима и каменитим вртачама на Басари, Видличу и Кукли. Цвета јуна, јула. Дуговечна, зеленкаста биљка. Ризом је дрвенаст, тера поред стабљике и јалових розета. Стабљика је права, ћошкаста, квржичасто-оштрикава, кад што већ од основе разграната у дуге, лисдате, дунке усирављене и разведене гране, које су опет раздељене у ситније гране, с којима заједно сачињавају коримб. Млађе је лишће розета беличасто, маторије је зелено, нешто храпаво, обимом дугуљасто, на дугим дршкама, двојно нерасто, сечено на линеарне или ланцетасте или дугуљасто клинасте неједнаке тежње, који су зуичасти, сужени и ртасти. Најгорње је лишће ситно једноставно, линеарно-дугуљасто, удаљена од цветних главица. Цветне су главице усамљене, јајолике. насађене на дуге петељке, које су при врху задебљале и имају приперке. Омотачеви листићи су голи, зелени, цртасти; дољи су квадратно-дугуљасти и нису оивичени сушним ободом; најгорњи су веома линеарно-звшиљени, при врху трепавичасти, израштаји су им крупнији, троугласти, црни, исецкани на врло дугачке мпогобројне трепље, које су оздо сребрнасто-сјајне а дуже од малог рта; они омотачеви листићи што су при дну главице, скоро су сувраћени а настављени су многим трепљама и 1—3 латералним трепљицама. Цветићи су ружичасти. Ахеније су голе, сивкасто мрке, с четири жућкасте уздужне линије, два пут су дуже од пернице.