Просветни гласник

БЕ ЛЕШКЕ

ЗАНИМЉИВА 7П0РВХЕБА БРОЈНИХ КОЛИЧИНА Од Н. В. Земљина запремина и разна занреминека упоређеља (НАСТАВАК) 13. Земљу обавија ваздух, који је ири њезиној површини гушћи, а све даље од ње ређи. Рачуна се, да се ваздух пење над површином земље до висине 800 километара. Даље од те границе сигурно је, да га нема. На висини од 10 километара већ је толико редак, да човек тешко дише, те би морао услед недовољне густине ваздуха брзо умрети. Ваздуигаи омотач около земљине површине, својом дебљином изгледа од прилике онако као дебљина гуме обичне дечије лопте, којој је пречник један десиметар, према њезиној шупљинп — која би представљала саму земљу — јер, кад се упореди 300 километара с полупречником земље 6366,5 километара, налази се, да је дебљина ваздуха мања од истога полупречника 21 пута. И кад би се 21 лист гуме, од које је дотнчна лопта, наслагали један на другн, сигурно да би образовали дебљину која је већа од полупречника (5 сантиметара) исте лопте.

14. Познато је, да је у земљиној дубинн топлије, и да топлота на сваких 30 метара дубине расте по 1° С. Према томе се закључује, да је у дубини од 150 километара или 150.000 метара, топлота около 5000° С. што знач:и, да је тамо све у растопљеиоме стању. Дебљина чврсте коре земљине, т. ј. 150 километара према земљиноме полупречнику 6366,5 километара је тако мала, да изгледа још тања него кречна љуска на кокошињем јајету; јер је 6366,5 клм. веће од 150 клм. 42 пута. Д 42 љуске, наслагане једна на другу, образују дебљину скоро 30 милиметара, т. ј. већу и од најдужег пречника кокошињег јајета.

15. Ваздух је тежак и он притискује земљину новршину тако, да на сваки квадратни сантиметар водоравне земљине површине пада терет атмос-