Просветни гласник

1582

ДРОСВВГВИ ГЛАСНИК

у ствари тај савез постојао само у замисли код оних, чији је посредник имао бити Ренези, док се бавио у Милану и у Виђевану, и да главари српски још нису ни ступили у везу с његовим извршиоцима већ су само овластили Ренезија да отпочне преговоре,-о којима они нису били извештавани те ирема томе нису се ни могли жалити, а то значи да је онако у извештају могао писати Ренези, коме је био познат покушај таквога рада на савезу, али да тако нису могли говорити главари. Даље, Ренези је поднео извештај као да је био на збору, међутим тамо има очигледних доказа да тога није било. Такав је на пример у томе, што се у списку имена присутпих главара на састанку спомиње и Грдан, оногошки војвода, који. је био у животу 1613. год., кад је Николи Радову дато пуномоћије за Ренезија од стране главара а за преговоре с војводом савојским краљем шпанским и намесником миланским, али није био жив и 1614, год., у доба. када Ренези вели да је био састанак у Кучима. 178 Кад пак Грдан у то доба није био у животу, значи да на веровном писму уиућеном војводи пармском од стране збора српских главара није могао бити ни потпис нити иак печат његов, а ако је био на каквом гшсму, то је бнло на оиом од 1613. год., којим се Ренези за ову прилику користио да представи војводи како је порука доиста од главара са збора држанога у јулу 1614. год. Из овога пак излази да је извештај о догађају 14. јула 1614. год. лажан и да је написан на основу података, којн се тичу ранијега рада Ренезијева. За јачу нотврду овога служи даљи рад Ренезијев из 1615. и 1616. год. Но речима Пертузова пријатеља Мармаљонија, који је у двору војводе пармскога, а по казивању Ренезијеву, написао извештај о састанку главара у Кучима 14. јула 1614. год., и који је сав рад Ренезијев код пармскога војводе обелоданио Сињорији млетачкој, кадје Ренезиу октобру 1614. год. поднео извештај, војвода пармски хтео је да се увери о свему што му је овај саопштио писмено и усмено, зато је одлучио да у оне крајеве иошље своје поверенике, а канетана Ренезија да задржи у Парми, док се ови не врате. Мармаљоније вели даље да је војвода остварио своју жељу, јер је нашао неке, којима је наредио да иду у Арбанију и

118 ) Сеж докумената из извора Ренезијева и Јахијина, у другима из године 1014. нигде се не помиње војвода Грдан, јер овај тада није био у животу, зато добар познавалац онога доба и краја, Маријан Бодида, у додатву Оаиса скадарскога санџаката вели овако: »Саве N. 320 Опој * о 81;1 вГ Шсћвшћ, сотапАаГа <Ла1 ргдИо1о сК в-аг&аи согпо&а сопПпа соа Н гЉеШ (1е1 <1иса(;о (П ЗсиМагх....« (81аппе XII, 192). У овоме свом спису Болица говори доста опширно о догађајима из 1613. год. што значи да га није писао нре краја те године; посвету пак наиисао је у Млецима 25. маја 1614. год.. што ће рећи да је спис радио у Еотору најдаље у продеће те године пре иего је пошао у Млетке. Зато кад он у иролеће 1614. год. не позшње Грдана, него вели да је у Оногошту војвода Грданов син, значи да је помен умрлога војводе у Ренезијеву списку глапара тачан за јесен 1613. али не и 1614. године.