Просветни гласник
1
1592
ПРОСВЕТИП ГЛАСНИК
маљони према Ренезијеву причању. Други пак, поднесен војводи неверскоме, писао је неко други, а.ш главни сарадник био је Јахија. Према томе у овом извештају поднесеном војводи неверскоме имамо рада од три руке. Први одељак у горе саопштеном документу у српском преводу јесте творевина Ренезијева, што се јасно види према досадашњем излагању. Одељци пак од другог до деветог одговарају ономе што знамо о Јахијину раду како на Балканском Иолуострву тако и оном у Холандији и код војводе неверскога, а и касније код великог војводе тосканскога. А. остало јесте рад ове двојице у друштву с неким треАим од Западњака, који је био на двору војводе неверскога, јер оно не одговара тежњи главара српских и арбанаских, који су, истина, са својим народом желели да се ослободе, али им жеље нису имале онако далеку сврху, каква је тамо представљена. Народ и главари желили су и радили су да се ослободе, али онакав завојевачки нлан, са крајњим смером да се заузме Цариград, одговара тежњи Западњака, међу којима је било и Француза. Један од таквих био је капуцинер ЖозеФ ди Трамблеј, писац епа 1а Тигсгапе, познат под именом Етгпепсе дггзе, за дуго време десна рука и аИег едо кардинала Ришељеа, који је био код војводе неверскога- на је утицао на њ да не напушта мисао о освајању Турске, и по поруци овога, како Ренези беше доставио Донату, млетачком посланику у Турину 2. маја 1616. год., ишао је у Рим, да за ту ствар ради код напе 200 ) Тај Пер ЖозеФ понајпре могао је бити овај трећи, помагач Ренезијев и Јахијин у склапању онако примамљивог пројекта о освајању Турске, а у виду одлуке главара српских и арбанаских на измишљеном састанку од 8. септембра 1614. године. 201 ) Али да је онај податак у првом одељку извештаја Ренезијев и нетачан а према томе и цела одлука зборска у онаком облику измишљена, има још доказа. Црви се добија кад се упореди казивање Ренезијево у извештају поднесеном пармскоме војводи са другим делом првога одељка у извештају поднесеном војводи неверскоме. У оном првом Ренези говори о себи да је био послан од стране збора и главара и себе представља као њихова пуномоћника у преговорима, а то исто вели и у другом одељку извештаја поднесенога војводи неверскоме, где се каже како се на састанку главара народних већало да се капетан Јов. Ренези пошље у Италију к папи, да га извести шта се на састанку одлучило ради ослобођења одтурскога насиља. '"-) Обе вести, овако једнолике, потичу из истога извора, те кад је творац прве Ренези, он је створио и другу према првој Међутим кад знамо да 1614. год. Ренези није ни био у Арбанији, те према томе да отуда није могао бити послан ни папи нити пак вој200 Ј Види цримедбу 193. 201 ) 0 Пер Жозефу има одлично дело Фањеово (Еа^шег, Хе Реге -Јозерће е( Н/сће1геи, Рат 1893.—94.), ади га у овој придици немам при рудп. 202 ) ВиДи горе довуменат у преводу.