Просветни гласник

наука и настава

1601

су ослобођенп обичне службе (гледај додније) и употребљавани су само V рату као борци. Ова техШа те^егапогит треба разликовати од уех1Иа под којима се разуме свако одељење војске иа маршу, у боју и околу; \ ехШа имају то име такођер од заставе а зову се још и уехШаИопез (једнина техШаМо). УехШа могу природно бити раздична по величини па су им према томе и команданти различни; обично командује једним вексилом ргаерозИиз, али може њему на челу стојати и легатски трибун па и сам легат. Понекад се техШа те!;егапогит називају цросто техШа, и онда настаје двосмисденост да ли је реч о техШа те^егапогит или о вексилама. 2) соћог^ез ИаИсае с1тшт Котапогит то1ип(;апогит (италичке кохорте од римских грађана добровољаца) или соћог4ев то1ип1;апогит С1Т1ит Котапогит (кохорте од римских грађана добровољаца) или само соћог1ен сгтјшп Котапогит (кохорте од римских грађана) или соћог1ез Јпкепиогиш (кохорте од правих Римљана) или соћоЛез 1П§епиогит схтшт Котапогит (кохорте од правих римских грађана). У царско доба у Италији су врбовани само војници за трупе које су становале у Риму, а легијонари су узимати само од становника у провинцијама; они дакле римски грађани у Италији који нису могли бити примљени у те градске трупе а хтели су да се одаду војничкој служби служили су у овим кохортама. Једном кохортом састављеном од римских грађана управља трибун који има ранг легијонског трибуна. 3) соћог1ез аихШапае (помоћне кохорте) или соћог!ев зоаае (савезничке кохорте). Те кохорте чине главну масу „помоћне" војске (аихШа). Војници за њих врбују се међу перегринима, а наоружани су делом римским оружјем, а делом домаћим (за§1Магн, стрелци, ГипсШогез, праћкаши и др.). ,Помоћне кохорте" су по величини двојаке: чиш^ешшае, које имају номинално, али не и Фактички увек, пет стотина људи, и тШагЈае, од једно хиљаду људи. Осим тога, оне су састављене или од самих пешака и онда се зову ре<ИШае (пешачке) или имају и нешто коњице, по Хигину (Ну§ш. «1е саз!г. тии. 27) ди1п§епаг1ае сто двадесет кољаника, а тШапае двапут толико, две стотине четрдесет коњаника, и онда се зову едшШае или едиез1;гез (коњичке). Према томе имамо ове четири врсте: 1) соћог<;ез дшп^епапае ре(П1а1ае, око пет стотина пешака 2) соћог^ез ^шп^епапае е^ика1ае (е^иез^гез), сто двадесет коњаника и три стотине шесет до три стотине осамдесет пешака 3) соћог1ез тШапае ре<111а1ае, једно хнљаду пешака 4) соћог^ез тШаг1ае есциШае (е^иез1гез), две стотине четрдесет коњаника и седам стотина шесет пешака. (Хигин н. н. м.). Соћог(,ез ре(1Иа1ае деле се на центурије, по Хигину (н. н. м. 28) цитдепапае на шест, а тШапае на десет; у соћог1ез едшШ.ае пешадија је такођер била подељена нацентурије, којих је по Хигину било као и у пешачким шест односно десет, а кољица на турме, и то вероватно у дшп^епапае на шест а у нићапае на три, а не, како каже Хигин н. н. м., у првима на десет а у другима на шест, или, како узима Момзен, у обе врсте на осам, или, 106*