Просветни гласник

наука и настава

1605

трибуна на више венац, копље и заставу, најмлађи ио један комад, а старији по више њих. Онај који је одслужио свој рок па остане у војсци (ешегЈшв) или се позове за још неко време у војну сдужбу (еуосаШз) може још на два начина да буде награђен; прво, може се осдободити обичних иосдова (на шанчевима, страже и вежбања), потпуно, и.1и дедом, и онда се зове штишз, или може добити један и по пут илл двапут већу плату од обичне, и онда се за њ каже у првом сдучају да је векдшрНсапиз а у другом (1ир1аггаб ( иди (1ирИсапик, (1ирНсЈани8). Те две привидегије имају и сви рппс1ра1ез, то јест они који стоје између простог војника и центуријона. Ведики је био број тих рппс1ра1ез; ми ћемо побројати гдавиије, у извесним групама. Ту додазе: I подоФицири, као орИо 1 (заменик центуријона у пешадији и декуријона у коњици), ^еззегапиз' 2 (који доставља наредбе претпостављеног и који разноси дозинку), а(|иЈШ'ег (који носи легијонског орда), уехШапиз (носи техШит), з^пИег 3 (носи 31§пит), II војници који сдуже у официра, као

1 Нови латеркул из Виминацијума. 2 1Ш. 3 11)1(3. Орао, уехШит и з ^пит 5 иди су заставе у римској војсци. Застава целог легијона био је један сребрн орао на мотци. На нашу заставу највише је личио уехШиш. који су имали уехШа и уехШа уе^егапогит (гл. наиредј, иа соћог4е8 е^шШае (јамачно свака турма по један) и а1ае, у којима је можда с временом вексилум заменио а^пит, јер доцније у свакој турми тих труда налазимо ио једног ај^ш&г-а. То је Зио четвртаст комад тканине на врху мотке утврђен за једно попречно дрво (а не' као код нас^ за мотку). Што се тиче 81§пит-а, он је био ирвобитно застава једног манипула (гледај напред), а после, како изгледа, једне центури;е. бј^пит је изгледао отприлике овако. На једној мотци на врху био је утврђен венац или једна шака испружених на више или друго што. Испод тога налазило се често једно попречно дрво на ком је стајало име трупе и на чијим је крајевима била по једна пурпурна трака. Вио ово случај или не, на мотци је био утврђен различан број колутова налик на тањире. То су биле несумњиво рћа1егае, којима је цела дотична трупа била одликована, као што су несумњиво била одличја и поменути венац и траке (уехШит) (значење руке није нам познато; она има сигурно симболички карактер). Испод Фалера до СептимијаСевера, а на врху мотке од трећег века, налазида се једна животиња. То јејамачно била животиња дотичног легијона. Свакп то јест легијон имао је по једну животињу, на пример наш 1е^ш VII С1аисИа бика, а IV Р1ат1а лава. Значење тих животиња не знамо сигурно; врло је пак вероватно да има право Домашевски, кад већину сматра за зодијачке знаке и кад мисли да оне стоје у вези с временом у које су ти легијоии постали. По њему на пример животиња легијона VII Клаудијевог, бик, значи да је тај легијон засновао Цезар, јер у Априлу, месецу »бива*, влада Венера, а она је заштитница племена 1иИа. Узгред можемо поменути и то да у нашем Нар. Музеју има једна плоча с патписом из трећег века на којој је представљен 81кгшт с биковом главом на врху. Овакав 81§пит су имала и аихШа, но он је у њих изгледао често и мало друкчије, простије : на врху једне мотке поменута животиња. — Осим ових застава имали су Римљани у војсци, како у легијонима тако и у аихШа, још једну врсту. То су тако зване та&тез, под којима јамачно треба разуиети слику цареву на једвој мотци. 1ша§;те8 су носиди Јта&тИеи.