Просветни гласник

1628

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

само најјаче ФраунхоФерове линије, као јасан доказ, да и он реФдектује Сунчеву светдост. Да ли Сатурн има и своју властиту светлост, ту немамо ни онолико података, колико смо имали код Јупитера. Вероватно, да је и нема. Анализу његове светлости извршили су: Н觧1пз (1864), 8ессћ1, Јапззеп, (1868), Н. С. Уо§е1 (1871—73), а у најновије доба још и Кее1ег. Н觧1пз је само констатовао, да се — због неких карактеристичних пантљика у црвеном и наранџастом делу — спектар Сатурнов подудара са Јупитеровим. Године 1869 Зессћ! је, поред неколиких ранијих -грешака у мерењу, ипак констатовао једну карактеристичну пантљику у дрвеном делу. за коју је нашао, да се не подудара са Вге\т81ег-оном линијом С 6 , већ да има од ње мању таласку дужину. Ну ова се пантљика подудара са одговарајућом пантљиком у спектру звезде Антареса. Расматрајући спектар Сатурнов, Н. С. Уо§е1 је нашао, да се он подудара у главним ФраунхоФеровим линијама (С, Б, Е, ћ, Е) са Сунчевим спектром, те је тиме доказао реФлектовану светлост Сунчеву. Поред овога он је нашао и још неке особине тога спектра. У њему су слабо застунљени плави, а нарочичо виолетни зраци. Поред тога, опазио је и две пантљике у црвеном делу, од којих је једну одредио да се подудара са телурским линијама код ФраунхоФерове С — линије. Друга је била јаснбја; али се није подударала ни са једном од познатих нам телурских линија наше атмосФере. Даље је видео, да је група д — линија била особито јасно застунљења, према чему се одмах могло закључити, да иста долази управо од апсорпције у Сатурновој атмосФери. Карактеристичној пантљици у (Црвеном делу, одредио је таласку дужину на 618'2 Осим ње видела се још једна карактеристична пантљика у наранџастом делу, која је била у близини познате нам већ 1) — линије. Њ°ј је одредио таласку дужину 589-5 џџ. Али поред тих пантљика виделе су се још неколике, већином у нижим спектралним бојама, а које се при јачој дисперзији разлажу у линије, подударне са одговарајућим линијама Сунчевога спектра. Испитујући сиектроскопским путем и тамни појас, који се видео преко Сатурнове површине (паралелно са екватором) нашао је онај исти резултат, који је добио и са истог предмета на Јупитеровој површини. У целом снектру била је повећана апсориција. Између ћ и Г видела се једна пантљика, која је била приметно тамнија од осталих. Тајепојава указивала и на сличан закључак о овоме појасу као и код Јупитеровог т.ј. да и он преставља удубљење у Сатурновој површини. То важи и за остале сличне предмете на њему. Године 1873 при ноновљеним анализама Сатурнове светлости У о§е1 је констатовао исте одлике у спектру те планете. Карактеристичне пантљике у црвеном и наранџастом делу виделе су се особито јасно, те је тако сасвим потврђено, да њих нема у апсорпционом спектру наше