Просветни гласник

1638

иросветни гласник

Падалице и метеори Још 1865 г. А. Нег8сће1 посматрао је њихову светлост слектроскопом. Он је нашао чист континуиран спектар без икаквих тамних линија. Помоћу свог нарочитог спектроскопа Вготсп1п§ је могао прибавити неколико још важнијих података. Он је констатовао, да се у спектру метеорског роја види у опште континуиран спектар са свима спектрадним бојама сем виолетне. У неким спектрима преоблађивала је жута боја, а у некима пак, она је једино и била заступљена; у два случаја видеда се само зелена боја. Код метеорског роја иерзеида опажена је жута линија натријумова, што је указивало на то, да ова небесна тела сијају својом властитом светлошћу. бессМ је у новембарском роју андромедида спектроскопским путем констатовао: да им је спектар дископтинуиран са многим сјајним линијама, од којих се највише истицале линије у црвеном, жутом, зеленом н плавом делу. Из ових расматрања јасно су лотврђене и линије магнезијума. Поред поменутих аутора, овим се предметом бави • још и г. N. у. Копко1у, који је за ову цељ конструисао и нарочити инструменат (сл. 19). Он је између осталога нашао: да главе метеора дају увек континуиран снектар, на који се каткад пројектује и сјајна линија натрпјумова. 0 овој материји он мисли, да натријум није редован састојак метеора, већ да он лебди у нашој атмосФери и да се тек ту усија помоћу метеора. Ну доказано је, да ова ноставка није тачна; јер је нађено, да број натријумових линија опада у вишим слојевима наше атмос®ере. Што у метеорским спектрима нема натријумове линије у највишим партијама атмосФере није узрок у томе, што њега нема у метеорима, већ што та материја још није испарила на тим даљинама, па не може дакле ни давати свој спектар. Показани појави у Ћ^еПз-овој комети, кад је близу Сунца, јасно нам тумаче, да је тамо натријум редован састојак, а то иде у прилог мишљењу, да њега има и у метеорима. Ну ваља знати, да у колико су сиромашнији резултати добивени са светлости самих падалица у толико су исти богатији са самих метеорита, који падају на површину наше Земље. Са њих одмах видимо да су то чврста тела, те нам је одавде јасно разумети постанак оног чистог континуираног спектра њиховог. Хемиским и спектралним анализама ових метеорита, доказане су у њима готово све оне материје, које се и на Земљи налазе. Многи су метеорити састављени од самога гвожђа, које у њима никад није чисто, већ увек иомешано са никлом („метеорско гвожђе"). Други су опет састављени од разних силиката, међу којима су најраснрострањенији оливин и аугит. У Русији је пао један метеорит у коме је био кристалисан угљеник, налик на црни дијамант. Осим ових материја констатовани су. до сада у метеоритима и елементи: 0, Н, 8, Р. А1, М§, Са, Ка, К, Мп, ТГ, Рћ, 1л и Зг. У свима већим збиркама ме-