Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1647

Много је сродиа са С. раШа X., којаје штркљасгија, нема јалових розета, има ћошкасте стабљике, краће чаше, ситније цвеће и чахуре. Геогр. ареал: Ионтички крајеви, Јерменска Бугарска. Фамилија СотрозЛае I. 132. СагИпа ЂгеуИгасЛеаГа АпЛгае © (синон. С. МегтесИа 8сћиг), Но пардозима, пашњацима, шибљацима и шумарцима око Сукова, Раснице, Бабушнице, Сињца, Власотинаца, Балта-Беридовца и других места око Пирота. Двета јуда, августа. Држи средину између С. 'стдаггз и С. 1ипдгј'оИа , а.ш има нешто кушљавију одећу, краће и редативпо шире лишће са јачим бодљама, сушне омотачеве ллстиће, који ср шири, краћи и мање зашиљени. У остам толико ова врста колико С. ЈопдгјоИа и С. тШЗигетгз могу се сматрати само за варијетете обичне С. ^тдапз а ни пошто као само■сталне, добре врсте. Гсогр. ареал: Ердељ, Влашка, Бугарска, Оријенат. 133. СагИпа ттзигепзгз Гогт. О (синон. I). тасгосерћа1а Гогт. 1. с, стр. 58.) 11о пашњацима и шибљацима испод Попове Ливаде под Миџуром. Цвета гула, августа. Двогодишња више или мање паучинасто кушљава биљка. Стабљика је усправљена, браздовита, све до врха лисната, беличаста или црвеикаста и при врху носи 1—5 главатих цвасти, које су у коримб поређане. Лишће је оиаасто, по некад убрано, цело, ређе иерасто-дељено; доње је дуго, ланцетасто у дршку сужено; средње и горње обухвата стабљику. и с лица и с наличја је покривено кушљавом одећом, на врху се свршава бледом бодљом. Дветне главате цвасти су крупне, полукружне, зељелене или ретко где паучинастом одећом обасуте. Приперци су лиснатл, ланцетасти или линеарни, ивицом боцкаво-зупчасги. Омотачеви листићи су сушни, линеарни, при врху постепено сужени. Ахене су свиласте. Перница је пераста, скоро дужа од ахене и три пут дужа од крунице, која је мрке боје. Еао што је код горње врсте наглажено, све су ово разне Форме или варијетети обичне С. ^тдаггз, која на Балканском Нолуострву и Оријенту много варира. Геогр ареал: Миџур. 134. Сггзшт оЛопШергз Ђогзз 0. По необрађеним местима, покрај потока и у шибљацима нарочито брдских крајева око пирота. Белави, Седлару, Басари, око Сопота, Темске, Завоја, Балта-Бериловца, Сукова, Бабушнице, Власотинаца. Двета јула, августа. Двогодишњм крупна биљка. Стабљика је висова, браздовита разграњена. Доње лишће је озго бодљиво, оздо паучинасто-бело а ивицом иросветнж гласник II књ. 12. св., 1901. 109