Просветни гласник

паука и настава

109

г. Миленовић и дефиницију одређених и неодређених придева. 0 дефиницији одређених и неодређених цридева вреди и овде оно исто, што сам рекао папред о замеркама под бр. 8. Кад се, дакле, издвоји правило о том да придев уз именицу, кад је уз њу заменица, има одређен облик, и деФиниција одређених и пеодређених придева од употребе придева као атрибута, а тако треба и радити, онда отпада сасвим оно г. Миленовића: „Видите ли како му с& подударају правила, која сгоје на истој страни." На 230. страни под бр. 10. каже г. Миленовић и ово: „Г. Лукић каже: „Орање Ераљевића Марка (= Краљевић Марко оре)." У том примеру радња припада оиоме што ради. Место да каже тако, па да дода: орање припада. Краљевићу Марку, орање је Марково — он истнче са свим друго, јер по њему излази да је неодређена и аистрактпа реч орање једнака с одређенпм обликом оре." Погрешно узима г. Миленовић да је у овом примеру посесивни генитив. Уз киШапИуа уеЛаИа стоји §еп. као субјекат, који врши радњу или као објекат, на којем се врши радња, исказана вербалном именицом. То је баш характеристика вербалних супстантива, што уз њих стоји §епУ;. аиђхесИуиз и §еп. оћгесИуиб (с! § 29., где се валази и пример, о ком је реч, н § 30. моје спнтаксе). Кад се при обртању глаголске именице у финитнн глагол добије од §еп. номинатив, значи да је генитив субјективни, а ако се добије од ген. објекат, онда је генитив објектпвни. Као што у иримеру „певање Краљевића Марка" или у примерима прнча се о певању Крал>евића Марка" (а то је: прича се да је певао Караљевић Марко) нмамо субјективни, а не посесивни генитнв, тако имамо н у нримеру „орање Краљевнћа Марка" генитив субјективни. И према овом: „Море Марко! не ори друмова — Море Турци! не газ'те орања" излази да је Марко орао друмове, да је он, дакле, вршилац радње, а не ималац те радње, да му, дакле, орање не припада. Реченицу као замену вербалног супстантива употребио сам да покажем да је генитив (као одредба именици или лнчиој заменици) субјекат, јер сам у синтакси својој (стр. 16. под 2. б) и казао за генитив: ,,б) уз глаголске именице као подмет, који врши радњу: Ораље Краљевнћа Марка (= Марко Краљевић оре )", где је разређеним словима нстакнуто то, да место субјективног генптнва (уз глаголску именицу) нмамо субјективни номинатив, кад се вербални супстантив замени финитним глаголом. У последњој замерци под бр. 11. вели г. Миленовић ово: „Г. Лукнћ каже: „Тачније одредбе именици... су (стр. 14): именица без иредлога у 2. падежу: за целину, од које се узима део: Дај ми, мајко, комад хлеба " (стр. 16). Дакле именици комад „тачнија" је „одредба" хлеба. Шта је овде главно? Је ли овде главно конкретно хлеб или апстрактно комад ? Па шта се онда из ближе одређује и, чнм се одређује? Зар се речју комад не каже од прплике колики је део? — Са свим је друго што главна реч уз додатак стоји кадшто у генитиву, јер на пр. датинско 1иг1за тиИа може се казатн српски и народ многи и народа много. и Само ова једна замерка г. Миленовпћа довољна је, па да се види, како г. Миленовић разуме ствар и како неозбиљно пише. Да г. Миленовић зна да је генитив атрибутиван аадеж, он не би онако говорио и нагађајући лутао. Њему је у овом нримеру генитив хлеба главна реч, а реч комад додатак томе генитиву, дакле, додатак тој речи хлеба. Кад човек чита оно, што је написао г. Миленовић, чисто не може да верује да је тако што могао написати наставник српског језика. Госп. Миленовићу је у том примеру главно хлеба, а споредно комад, дакле, по тумачењу г. Миленовића имали бисмо „комадов (од комада) хлеб" место „комад хлеба = комад од хлеба (хлебни)."