Просветни гласник

110

пре што се номоћу тих може циљ и брзо и лако иостићи. А сумње нема да је наше народно школоваље тек у свом првом развитку, па и не можемо рачунати на велику добит од читања иопуларних хигијенских сииса, јер мало их је који то могу читати. Ипак зато писад не одбацује ово срество, на против он предлаже да се кратки и нопуларни списи што више распростиру. Приликом венчања ваљало би младенцима давати хигијенске списе у којима ће бити изложено о опасностима зачетка детета у пијанству, о хигијени трудноће и т. д. За овим да се дају поуке бабицама и родитељима како да негују децу. Осим овога потребно је ширити више хигијенско знање у народ помоћу основних и учитељских школа. За ученике нижих разреда нису потребне никаКве књиге или засебна настава из хигијене, већ је довољно, кад се само поуче у згодним приликама. У вишим разредима ученицима се може да.ти и кратак извод из хигијене, или још боље би било да се удесе таблице поука из хигијене, које би стално висиле о зиду. Слично овоме већ се ради у Аргентини, Белгији, Данској, Немачкој, Енглеској, Јапану, Норвешкој, Аустрији, Швајцарској и Сев. Америци. У Француској су у новије време узете у помоћ основне школе да се боре против алкохолизма. После основне школе најбоље су срество за ширење хигијенског знања учитељске школе. Учитељи треба да знаду основе опште и школске хигијене као' и прву помоћ у несрећним случајевима. За време школског одмора треба дати прилике да се са овим стварима упознаду и учитељи, који хигијену нису учили у школи, или ако је њихово знање још недовољно. Наши школски надзорницн могли би доста у овоме помоћи, ако би нриређивали курсеве за усавршавање учитеља, на којима би поједини лекари држали предавања из хигијене. Спремни учитељи из хигијене могу најбоље утицати и на своје општине у којима живе. У Данској полажу учитељски кандидати испит и из хигијене према закону од 8 јуна 1894 г. После ових школа ваља да се хигијенско знање шири и код омладине у средњим школама, а пре тога, разуме се, да се морају и сами наставници довољно упознати са хигијеном. У Маџарској још од 1895 г. предају лекари у два виша разреда науку о чувању здравља као Факултативан предмет. У Француској је хигијена у лицеима обавезан предмет. А да би се наставници средњих школа спремили и из хигијене, потребно је да сви слушаоци у философском Факултету обавезно слушају хигијену бар један семестар, и да после из ње полажу и испит. У Гисену, ГрајСФалду, и другим немачким универзитетима чита се сада и школска хигијена. Овога има и у Јапану. На другом месту писац захтева да се хигијенско знање шири у народ помоћу вшиих школа за народио образовапе, о којима је раније било речи у Иросвет. Гласнику и Наставнику. Томе би врло лепо могли иомоћи и војни лекари, кад би држали предавања на војним збориштима, кад се позива народна војска на вежбање; затим друштва, за чување здравља, читаонице и нарочити хигијенски списи подесни за народ. Предавања се могу држати, кад се укаже згодна прилика, на пр. појавила се нека заразна болест у неком месту, лекар оде тамо да види каква је болест, и ту одмах држи нредавање о нредохрани и лечењу дотичне заразе. Уз ово би могао и спремити, то што је говорио, па као штампану ствар бесплатно раздати нисменим грађанима, а трошак за штампање да му исплати округ, срез или дотична оиштина.