Просветни гласник

62

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНПК

проФесорима 900 динара месечно (10.800 годишње), а ванредним проФесорима 500 динара месечно (6000 годишње), са цериодским повишицама посде пет година сдужбе 15% од основне пдате, посде 10 година 30% посде 15 година 45°/ 0 7 а посде 20 година сдужбе 60°/ о . Осим тога редовни и ванредни проФесор којима је поверено да б/ду управници иди чувари разних университетских института, музеја, кабинета, имају за ову своју дужност нарочите додатке. Додентима университета који постану проФесори, правично рачуна се у указиу сдужбу за гтовишице и за пенсије и оно време, које проведу у доцентури. Једна веома подесна одредба румунског закона о дисциндини и надзору за университетске профосоре могда би се у извесној мери применити и за наше придике. ПроФесори који не би тачно и савесно вршиди дуагности нрописане университетским законима и уредбама, иди би својом немарношћу и недостојнихч понашањем изван шкоде изазвали јавну осуду, могу се казнити оиоменом и новчаном казном до 15 дневне ндате. Ове казне наређује сам министар. Друге веће дисцнпдинске казне, као што су укор са губитком једномесечне пдате, удаљење од дужности 2—6 месеца за које време замењује нроФесора на катедри јвдан супденат одређен министром а са извесном наградом задржанбм од плате дотичног проФесора ; привремено искључење из проФесорског тела за време до две године и губитком плате и повишица; и на посдетку казна са губитком службе, — све ове казне досуђује нарочита стална комисија, која се одређује краљевским указом по предлогу министра просвете за шест година. а састав.вена јо из 5 чланова и 2 заменика. Двојицу чданова бпра министар просвете између 6 кандидата, које преддаже Сенат букурешког университета, а другу двојицу исто тако између 6 кандидата које преддаже Сенат јашког университета. Петога члана одређује сам министар између ироФесора једног иди другог университета, а два заменика бирају оба университета, сваки по једнога. Сваке две године иступају по два чдана Комисије одређени коцком, и на њихова места бирају се нови, а могу се исти пређашњи по нова бира,ти. Суђење почиње, пошто се онтужени позове да дође нред Комисију. Он има право тражити, да раније сазна и разгдеда тужбу, акте и доказе. Оптужење врши један изасданик министарства просвете. Оптужени се брани дично и усмено или писмено. а може узети у помоћ и браниоца између чланова проФесорског теда. Комисија може радити и судити, ако су присутна и само три њезина члана. Министарски изасданик као и оптужени имају право, да без објашњења искључе по једнога између чланова Комнсије, и тада на место искљученог члана додази један од заменика. Комисија, пошто саслуша оптуженога, решава: да ди ће суђење бити у јавној или тајној седници, Она може наредити, да се ствар оптужења понова извиди. Нресуда Комисије као дисциплинарног Суда извршна је, без апедате ни жадбе; и ако гласи на привремено (до 2 године) или стално (за навек) искључење оптуженог проФесора из службе, објављује се краљевским указом. Но у случају стадног искључења (губитка службе) осуђени има ираво тражити поновни извиђај и суђење, о чему решава министар просвете по саслушаном сагдасном мишљењу Гдавног Нросветног Савета, пошто ова иета Комисија суди и проФесорима средњих шкода за дисципдинске кривице. Но за проФесоре университета у том сдучају имало би се саслушати мишљење университетског Сената. Ако се модба за поновно суђење (ревизију) одобри,