Просветни гласник

68

ДРОСВЕТНП ГЛАСНИК

лацијама за будућност: — оно им је, дакле, права мера вредности и истинска цена. Кад је већ то тако, онда је нитање о културним и просветним нриликама у нашој земљи једно од најозбиљнијих питања и садашњости и будућности наше. Онда се и нехотице морамо запптати, шта смо ми до сада у том иравцу ностигли и јесмо ли и на том пољу спремни, да издржимо утакмицу са другима? Да нисмо што иропустили; да нисмо гдегод у томе заостали 1 — Све су то питања, која нас морају озбиљно интересовати, и о којима морамо начисто бити. Сва та гштања истицала су се неодољивом силом већ сама собом и тражила толико пута своје решење. Ето и сада једног од њих на двевном реду у облику университетског питања, па ако њега решимо, решили смо један од најзамашнијих делова просветних питања у опште. Ко је боље посвећен у нросветне и културне прилш^е добро уређених држава, пашће му, без сумње, одмах у очи, даје Србија још једина држава у Евроии, која нема свога Университета 1 ) . II сама Турска нас је у томе претекла. На дан двадесетпетогодишњице владавине данашњег Султана, основала је и она први свој Университет у Цариграду, а како каснпји извештаји гласе, први успеси су већ тако јасни и сјајни, да ће Султан у брзо још на неколико места своје државе основати Университете. Већ сама та појава, да је Србија у томе усамљена, веома је значаЈна. Она није прост случај, него јамачно има својих дубљих узрока, а, по свој прилици, и својих извесних, озбиљних последица.. Свакако је то појава таке природе, да нам силом намеће иитање: грешимо ли ми што се б&ш у тако круиној области државне уираве од целе Евроие одвајамоУ Ми, истина, већ давно имамо свој највиши просветни и научни завод —- своју Велику Школу — али је ли то довољно? Можемо ли ми с том школом и данас одржати утакмицу у међународној културној борби, или би ваљало, да је доиста Формишемо : — да је нретворимо у Университет? Би ли г.редило, да на то што жртвујемо? Најлакше ћемо на сва та питања одговорити, ако упоредимо нашу Велику Школу са европским Университетима, Покаже ли се каква год разлика, а на штету наше Велике Школе и њених ученика илп наставника, онда је без сваке сумње, да ми доиста грешимо, што у томе иза целе Европе заостајемо. Да узмемо најире најиовољнцји случај. Рецимо н. пр. даје тај наш једини највиши просветни завод исто тако уређен као и

*) Истина је, да Университет немају још ви Цр. Гора ви ВЈгарска, али се оне не могу узимати у овај рачун. Црна Гора је и сувише мала и сиромашна земља за таку установу, а Бугарска још није независна.