Просветни гласник

Т1Р0СВЕТНИ Т.1АСНИК

Намера је ировидна; план је мудро смншљен, а све друго завнси од згодних придика и времена. Културне установе једпога народа — нарочито највише, као што су Университети — могу му добро послужити баш и у добу, кад он изгуби своју иолитичку самосталност, те досне под држ,авну управу другог ког племена. Шта више: —• изгледа, да су баш те установе најупорније бране и најчвршћи бедеми народне самосталности, па да се, ирема томе, најдуже и држе. На њих је, некако, незгодно силу употребити; њих је у културном свету зазорно рушити, ако већ пос1"оје: — а ко се баш безобзирде и на то реши, нађе обично неочекиван отпор. С тога ј е велика срећа за један народ, ако му је из срећнијих дана некадашњег његовог државног живота — из времена његове нолитичке слободе и самосталности — остао по који од тих грудобрана и бедема, да му још последње благо — дух и индивидуалност очува. Тековине те врсте преживе гдекад и најмучније дане народног живота... Депих примера те врсте имамо веома много. Немачку је Наполеон I. почетком прошлога века национално-политички унизио н растројио — управо прегазио — али су у њој остали стожери њеног вишег интелектуалног и моралног живота — њени Университети — па око њих се она опет прибрала, да у брзо још у сјајнијем облику васкрсне. — Пољаци су у Аустрији изгубили сву своју г политичку самосталност, па ипак им је још и данас национална свест необично будна, а народна индивидуалност јако пзражена. Међу средствима, којима су се они тако очували, ваља на првом месту споменути њихове центре Науке и Просвете из доба славе и државне самосталности њихове. Нарочито се у томе истиче јагелонски Университет у Кракови као задужбина њихове славне владалачке лозе, а сада живи сноменик негдашње њихове снаге... Он их одржава у нади на бољу будућност; он им негује Науку; он Им развија струке; он им богати и усавршује Књижевност и Уметност: — у опште: он им држи дух и брани националну индивидуалност од превласти туђинске. — Немцпма у Русији остао је још из год. 1632. немачки Университет у Јурјеву фогра1), као средиште њиховог духовног живота, а колико ,|е та установа помогла немачкој Науци и немачком утицају у Русији у опште, знала би нам рећи само културна и политичка Историја рускога народа. — У великом мору руског Словенства још неће да утоне национадви дух Финланђана, а најснажнија брана т °га духа је несумњиво Финландски Университет у ХелзингФорсу (КејбегИ§а А1ехапс1ег8- ТЈшуегвИе^е! 1 Гш1апс1; КеЈзагПИпеп виотеп А1екза1к1ег1п - ГПор181о), Финландско »Учено Друштво" (рјпбка Уе-