Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
91
заводима не будемо уносили праву научну и стручну самосталност и независност у редове наше интелигенције, да преко ње бољи погледи полако продру и у народ; ако баш ту најодабранију снагу своју и надаље будемо снремали, да се сва листом мора предати позивима, који су мање продуктивни — пословима по канцеларијама: онда ће и у унутрашњим приликама нашим остати све онако, као што је и досад било... А на против: — ако паша највиша интелигенција по својој стручној и научној спреми буде дорасла за све врсте озбиљнијих продуктивних послова и задаћа у земљи и народу; ако се, туђим духом напојена, не буде туђила од свога народа, него буде имала и ока и срца за праве врлине, мане и нотребе његове: —■ онда је без сваке сумње да ће га повгсти бољој, срећнијој будућности — ма било и неприлика с поља. Према томе университетско питање је једно од најважнпјих питања, и ми га морамо што пре решити. 1 ) Истина је, да садашње Финансијске прилике код нас нису баш најиовољније за тако замашпе послове, али ко нам јамчи и где је управо изгледа, да ће се оне ускоро знатно поправити? Камо срећа, да с извршењем тог великог задатка нисмо ни до сада оклевали: — раније смо га могли много лакше савладати. Али ни данас није то задаКа, исиред које смемо узмицати. Јесте истина, да она тражи жртава, а да ми морамо штедети.. али то опет не сме и не може бити разлог, да ту потребу државе и народа не нодмиримо. У самој штедњн слабо је поуздања, ако није разумна. Шта више: — претерана и неразложна штедња може нам — нарочито у оваким приликама — баш највише наудити. Штедње ради нодвезати све важеије дамаре и пооткидати све важније живце ДЈЈжавног и народног живота; из штедње не дати довољно хране ни оним органима државног тела, којн најважпије функције имају, који му — тако рећи —■ душу држе: то више наличи на неевесео, постепено самоубиство, него на разумно располагање својим снагама... А ко мисли, да је сав спас у позадини: у обилажењу тешкоћа и измицању испред задаћа, које жртава траже; ко је убеђен, да ће своме народу најбоље послужити, ако га склони испред борбе и наиора; ако му саветује, да теже и озбиљније послове —■ ма и ирешни били — одлаже, докле год може: -— тога ћу подсетитп на једну красну причу из самога народа — пуну поуке у томе нравцу.
') 'Го је питање прешно и с тога, што га већ једаред треба скинути с дневног реда. Неколико је година, како оно сваки час из5ија на површину, а за све то време је Велика Школа у неком стању привремености и провизорије. То стање смета редовном раду у шкоди и штети му успех. Веома се често дешава, да се решење каквог важног питања одложи само зато, што се не зна, шта ће бити с Великом Школом.