Просветни гласник

154

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

теби, себи говоре се онамо: мене, тебе, себе, : а облицћ: нам и вам увек: ни и ви; акузативии опет облицн: нас н вас само: не и ве; 5) за ноказне заменице: овај, онај, имамо: ови, они; 6) мугаки род заменице тај говори се та ц сви императивни завршеци на — ај, ' — ајте редовно као : а', а'те, а и немој, немојте као немо', иемо'те; и 7) скуп хв даје на-јновије сдовенско ф. Да видимо сад, по реду, да ди се и кодико се Вдадика укдања испред сноменутих и других монтенегринизама. Трудио сам се, некодико пута читајући читаво дело и бедежећи иотребиа места, да не изоставим ништа; ади може бити дако да сам и пропустио што шта, јер мислим да нема тога Фнлодога српскога који би могао у један душак ишчитати Горски Вијенац иди који његов одељак онако сухопарно, у граматичке сврхе, а да при читању не заборави на своје потребе граматичке, иа се не занесе и не топи „у српске несреће", тако да мора наново читаве стране читати и бедежити оно што му треба. А, ево шта сам избедежио, приносећи са своје стране скроман придогу сдаву вечитога полена његова. I. Инфинитиви на — ти — Ђи ни најест га, камо ди арејести. Решет. држ. изд. — 28; ади сјенку што му шће тровати — 60; с њима треба овако радити — 70; исклати се браћа иеђу собом — 81; већ умију под грдом острити — 119; он не може више мировати — 121; многе ће се буде оцрнити — 130; борби нашој краја бити^ неће — 131; у добру је лако добар бити — 137; ох, диваи ди бјеше иогледати — 176; а жа ми је Фишек оштетити — 183; не ваља се бити кукавица — 185; што се не хће у ланце везати — 264; на нас диЛи проклету гомилу — 295; не смијемо ништа заиочети — 296; почеше се крвнички гонити — 301; шћаше ли им мида вјера бити — 344; око вјере нешто иоиовати — 362; неће они ка ми растезати — 424; јер је вама понајближе до&и — 440; а не бој се, свак ће те слушати — 451; кад онамо, нмаш што виђети — 468; али ко би мога иомжлити — 474; ако хоћах главе обратити — 489; ништа ми се немојте чудити — 521; крвава се исклати племена, враг |аволу доЛи у сватове те свијећу српску угасити — 535—537; а једнако, немој се варати — 548; то се могдо све љепше казати — 560; имао се рашта и родити — 609; ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права — 618—619; то је бити једно или друго — 635; страшно племе, доклен ћеш сиавати — 643; нека буде што бити не може — 659; на гробљу ће изииИи цвијеће — 661; они ће нам и без вјере доКи, међу нама стати надебљати — 687—688; ја ћу први иаћи пред кумама, ја за главе братско мито дати — 730—731; ох, да ми је очима виђети — 781; ниЛо меда отде јести неће — 799; штета ће ме нечесова наЛи — 818; да се хоће ко ђе посмађати — 820; без путах је ништа одржати — 885;