Просветни гласник

156

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тати — 2056; летурђију, крстит и вјенчати — 2086; око шта се имало иоклати — 2125; она збори да ће све казати — 2130; јесам, кнеже, није Фајде крити ■— 2134; може бити и мједено гувно; јахати се може на вратидо; ма за лађу и весло сребрно, то ти нико вјеровати неће 2159—2162; водија сам иоКи под гомилу — 2168; али може нешто друго бити — 2183; на домаће ударити Турке —• 2202; па у живи огањ изгорјети — 2215 ; мож' ли знати , оче игумане, рашта ове горе уздрхташе? ко ће, синко, божју вољу знати, ко ли божа ирозрети чудеса — 2218—2221; ни то, синко, ја не могу знати — 2224; доиста се мислиш набројити 2233; трње ружу брани очуиати — 2305; он је има рашта иолазити 2334; ваш ће нримјер учити пјевача — 2339; крст носити вама је суђепо — 2348; мож" обисти кад што хоћеш причат — 2371; чешће не знаш п1то си хтио ре%и — 2376; ер је мука с богом ратовати — 2392; с Турцима се хоћемо иоклати, ако ће нам сјеме утријети — 2398—2399; грохота ће бити на све стране — 2403; доста ће се посла нагледати 2406; а ко чиња бити ће најбољи — 2408; што свачему треба наздравити — 2469; све што бива и што може бити — 2490; да ће Турци тебе изгубити — 2534; како ће се свенародња жертва без облаках дима учинити — 2581—2582; и што ћу ти дуљити причање — 2595; који ни се не кће иокрстити — 2600; ко умије вама силести в'јенце — 2645; данас ће нм најмшшје бити — 2651; еда ћеш ни што добро иричати 2682; ко не мисли на коран иљунути — 2691; но немаше када оставити — 2703; иознати га шћаше када иукне — 2806; би л' ми могли пушку ирековати — 2809; ти ћеш пушку другу набавити — 2817. Било би сад умесно обележити и избројити сва она места у којима се налази инфинитив са завршним — т — и — Л, да бн се ухватио тачно сразмер једних облика према другим ; али то би био трудан и заморан посао, а није толико ни од преке потребе, јер обилна употреба ових на — ти, Ки јасно казују да их Владика није из метричке невоље све узимао, него ће још обрнуто бити да је оне на — т и — К узимао из невоље, како то још и данзс чине несници без обзира на то одакле су. Још, треба споменути, и народне песме црногорске служе се, али само из невоље, инфинитивним облицима на — ти и — Аи. И то баш оне савремене, из доба Владичина, песме; али ја при руци немам оне Вукове збирке црногорских несама, а Српским Огледалом нећу да се служим јер му је уредник Владика који је по мало и сам могао дотеривати песме својега зборника, него ћу се послужити једном црногорском песмом из друге књиге Вукова Зборника народних песама, и то Ропством и Женидбом Јакшића Шћепана (бр. 94). Тако, у њој су ови инфинитиви на — ти — /ш : Хоћаше се натраг иоврнути — 57; не ћеше га изгубити Турци — 76; вр&и ћу те велика везира — 114; нигда ти се нећу иотурчити ни одреЛи од крста мојега — 123—124; но за вјеру хоћу иогинути 128; да га, царе, изгубити нећу — 139; хоћу ти га иремјерити благом