Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

161

Овде је добро споменути да има људи којимисле — а то су чак и штампом објављивали — да Црногорди узимају четврти падеж иза предлога онде где остади Срби узимају седми, и обрнуто, где остали Срби четврти онде Дрногорди седми ( идем у школи — био сам у школу). Разуме се да то није истина; ие само није истина, неготоније нимогуће, јер онда Црногорски говор не би тим путем ишао униФормирању падежних обдика, какав је појав у језика добро познат и чему тежи и црногорски говор, већ би то онда била неоправдана и неразумљива, без икакве потребе, промена да х дође на место у, -а у опет на место х, а без икакве економије. Људи који овако, као што горе сноменух, мисде и пишу, ти су то научили од недоучених и у граматици збуњених Црногораца, јер је доиста књижевни језик унео највећу пометњу код Црногораца у овоме питању, тако да ни једно приватно писмо и.ли говор писмена Црногорца није без овога галиматијаса, па се то, разуме се, видно истиче и у књижевним плодовима младих књижевника црногорских. Ја сам на једноме месту (145. Кас! ји§оз1ауепзке ака(1егшје) написао да књижевни језик много не утиче на говорни језик; ади, ако игде од овога има изузетка, тај је у Црној Гори, у коју је већ ушла писменост: они, за чудо, примају језичне новотарије, макар им се колико ругали; с тога није немогуће чути данас искренуте споменуте падеже и од самих сељака. Али има нешто, што јест у ствари, доста слично горњој размени, што је могло учинити да се створи онакво мишљење п пусти у штампу. То су они примери где су се доиста у Црној Гори изједначила — не заменила — два падежа иза предлога, али не четврти и седми него четврти и шести падеж иза предлога који другде траже та два надежа, како у којој служби; а тога има и Горски Вијенац, и то: хајте к мени иод мојим шатором — 1099; ја изидох иред пим с Грбичићем — 1633; двије пушке метни за иојасом — 2039; ка доходи једна пророчица међу нама, из Бара се каже — 2100—2101; донио је ђаво међу нама — 2107; ер ти често идеш међу пима —• 2208; па сам слијеп доша међу вама — 2249. Према томе, Владичино настојање око књижевнога језика види се у овим примерима: те је у збјег собом унијеше међу горе за вјечну утјеху — 61—62; су чим ће те изаћ иред Милоша и иред друге сриске витезове — 76—77; е слетио Милош међу Србе — 785; те међу вас нож крвави вргла 2127; волија сам поћи иод гомилу — 2168; ал' на нашу душу иод камење — 2185; него кажуј, ал.' ћеш иод гомилу — 2194; а претерано настојање у: починемо иод једну јабуку — 1314; ђе прах гори иред очи јуначке — 1986; да договор међу се имате — 2201. Још треба рећи да се и народне песме црногорске служе седмим надежем иза предлога, али доста ретко, па и то највише из метричке