Просветни гласник

170

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

се мени чини, то јасно излази из ознаке Вукове, јер према Вуковој књижевној ознаци канђело морала би се ова реч у Црној Гори акцентирати *канђело; а овог изговора канђело нема, и ако га бисмо могли очекивати према грчком изворнику и према нашој кандпло. Акцент у канђело, потпомогнут скупом нђ, биће настао према оном у речи аиђели. 9.) Да је миждрак, имади бисмо други падеж једнине *миждрка; с тога, кад се већ акцент удара, код оваких речи треба у књижевном језику ставити и квантитет (миждрак); у црногорском и сродним говорима, где се квантитет очувао, то није потребно, јер је тамо код оваких речи акцент и квантитет на истоме самогдасу (миждрак т.ј. миждрак). Тако исто требадо је поступити и код рџџал и улак. 10.) Не каже се у Црној Гори мпле — мплета (народ), него само мплет — мплета (управо: мплет — мплета). Тако исто, не каже се ни шербе — шербета, него само шербет — шербета (испор.: ђе се виле у шербет купају — 914), и то опет, чини ми се, шербет — шербета (дакле: шербет — шербета). 11.) Судећи по црногорском изговору мунар, у новоме штокавском акценту било би мунар, а не мунар. Ја, шта више, држим да је Вук пречуо Вишњићев изговор а мунаре саоиаст иаучина (срп. нар. пј. IV. 24. 155) па после, прочитавши ту реч с акцентом мунаре, унео овај стих за потврду речи мунара. 12.) Све ми се чини да је Вук рђаво записао и другу црногорску реч, илам, ударивши јој акцент илам на место илам; иди је то из полнатога његова начела о бележењу књижевног акцента. Ово је завело некоје нецрногорске писце, који воде тако страшно писати, па редовно, и по дужности, пишу илам; али, да би још страшније испало, утрпају и кам на место и Вукова и црногорскога кам. Вук је и глаголу иламати дао тај акцент (иламати), а према црногорскоме иламат имало би стајати иламати; с тога ни Решетарево „ватра илама боље него игда" 2459 — не одговара црногорском изговору илама. А, треба додати, и иламати је црногорска реч. 13.) Црногорска реч иосати — иоеем (поеат — посем), ако је Вук и забележио тако по склопу јој, није V. рЈ, те онда не „ значи што и иосисати", него само што спеати; а за иосисати каже се у Црној Гори аоиосати (иоиосат). 14.) Онај понор, у који понире сплака с Цетињскога Поља, познат је свуд у Црној Гори иод именом Понор. Многи данас у тај Понор иду млети, јер је над њим ограђена воденица. Такав Понор има и на Ситници при Зелевици на т. зв. Кривоме Броду, камо околна села иду млети. Па, кад великим почетним словима пишемо Ријека, Брод и Вир, онда и 2554. стих мишљах екаче вода у ионору треба писати: мишљах скаче вода у Понору.