Просветни гласник

186

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тачким тежњама. Чак и за Хуманисте има оиравдааа у изврсној веџби језика која се врши на позорниди. Ади данашњи разллзи за дечја позоришта у цељи моралног развијања не изгледа да имају довољно оправдања и то баш с гледишта моралног васпитања. Напротив је врдо добро, што данас све више удази у обичај у дивилизованом свету, да се приређују нарочите позорпшне нредставе, патриотске или уопште моралне садржине, само за младеж, где ће она бити само посматрачи. Врло је важно овде још и то, што се и неморални иримери, посматрани на позорници могу врло корисно употребити као васпитно средство, док се иначе захтева да се они што више отклањају од васпитаника. Ту васпитну особину имају неморални примери с позорнице стога, што се овде могу јаче и очигледније но игде изнети и зле последице од неморалнога рада и изазвати у гледалаца гнушање ирема таквом делању, који моменат, најважнији у моралном васпитању, обично отпада у примерима обичног живота. Али да би и неморални пример на позорници могао васпитно утицати на младе гледаоце, иотребно је да обрада позоришног комада задовољава ове захтеве: да се лако провиди у чем је неваљалство и да су јаче истакнуте зле последице од неваљалога рада; да се не износи неморалан карактер и неморалан рад без јаког контраста од другог моралног карактера и моралног рада, чиме би се јасније истицала разлика између добра и зла, која деци још није довољно јасна; неморалне радње да нису израђене до ситница, нарочито да нема призора са јаким еФектом који би могао изазвати у младежи тежњу за подражавањем, напротив моралне би радње требадо да су израђене и с довољно ситница а нарочито да изобилују призорима од еФекта који би побуђивали на подражавање. При обради неморалних примера требадо би имати у виду ову главну цељ: а) да се њима' упућује васпитаник у сазнању добра и зла и б) да се њима гаји одвратност према неморадности. Што се тиче овде питања, у коликој се мери може и неморадан пример употребити као васгштно средство за морадно развијање, ту кратак одговор гдаси: у много мањој но моралан. Уопште само у тодикој мери, колико је потребно да васпитаник уочи разлику између добра и зда у сдичним случајевима, да омрзне на здо, а, ако је могућно, још и да запази начин и пут како ће се спасти да не западне у здо. С тим нек је завршено расправљање о вештачком примеру. * У свима овим примерима, о којима је довде расправљано, бидо је гдавно непосредно, чулно, искуство, које би се заокруглидо у јасне це-