Просветни гласник

192

просввтни гласник

вицама (крошњицама) које су уже, ситније а мање вунасте; петељкама које су голе, тање а дуже; цвећем, које је бледо-жуто и мање збивено. Од А. сотрасГа се пак особито разликује одећом, која није жућкастосвилена и не сјаји се; поделом лишћа, које је мање дељеио, рехавијом цвашћу, блеђим цвећем итд. Веленовски (И. 1ш1§. зиррћ стр. 156.) сам дође до мисли , да би ово могло бити хибрид између А. с1уреоШа и А. сотрас1а или А. ос1ога1а К. Премда то иије доказано, ипак је та сумња доста умесна, нарочито с тога што се ова врста не налази (барем код нас!) нигде у већој количини. Ну ако буде хибрид, држим да ће пре бити од А. с1уреоШа X сгИктгјоИа него од врста које Веленовски спомиње, јер се те не налазе (код нас барем!) нигде заједно, док на против А. сГуреоШа свуда расте у друштву са А. сгИЈгтгјоИа Ж./1. Геогр. ареал: Бугарска. 155. АпГеппагга д,шса ОаегГ ?(,. (Синон. ОпарћаНит (1ннсшп В.) Ио предалписким пашњацима на Власини, Стрешеру, Острозубу и целој Старој Планини. Цвета јуна, јула. ■иаг. ,ат1гаИз. Сггзб (синон. ОпарћаНиш аиз1га1е Огзћ., ОпарћаНит Ас1атоУ1сп Шс!). По планинским пашњацима на Миџуру, Копрену, Вражијој Глави и Три Чуке Старе Планине. Од тииске се врсте разликује снижом стабљиком, ситнијим лишћем, мањим бројем главица (2—5), од којих доње надмашују својим петељкама горње. Геогр. ареал: (за врсту) цела Јевропа (у јужној само по планинама) Оријенат, Сибир, Северна Америка. 156. в-парЈгаИит ВаГсатрит Уе1. ?[.. По планинским пашњацима и камењарима на Тупанару, Жарковој Чуци, Миџуру, Вражијој Глави, Три Чуке и Копрену Старе Планине. Цвета од јуна до августа. Дуговечна, мекано кушљава, ситна биљка. Корен пузи и тера густе бусене. Стабљичице су једноставне, нежне, сниске и увек носе само по једну цветну главицу. Дишће је затубасто; оно на розетама (приземно) је елиптично-лопатичасто, има дршку; остало (по стабљици) је линеарно и седи, при врху је лопатичасто проширено а при основи сужено. Омотач је гладак; спољне су му лиске дугуљасто-елиптичне, затубасте, а унутарње линеарно ланцетасте и зашиљене. Ахеније су маљушаве и много краће од пернице. Дименсије: стабљике 2—5 см. високе; доње лишће 1—Г5 см. дуго, Г5—2'5 мм. широко; цветна главица 6 мм. дуга а 5 широка; ахенија X мм. дуга. Ову је биљку брао на Трима Чукама и пок. Панчић (сравни: Дод. Фл. Кнеж. Срб. стр. 163) али је држао за алписку врсту (х. згергпит Г. с којом је до душе ова балканска раса у врло блиском сродству и тесној