Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

НАЈНОВИЈЕ КЊИГЕ ЗА ОМЛАДИНУ

VIII Међневенче. III Чптанчица за већу и мању децу, приредио Чика Змајова. Издање »Рада% деоничарског друштва у Руми. У Новоме Саду, Српска штампарија др. Свет. Мидетића. 1901. стр. 32. Дечју књижевност и у нас и у других народа махом обрађују људи без великог талента, проФесионални педагози, осредњи приповедачи, сдабији песници.. Велики духови ретко могу да се сиусте до простоте потребне дечјим списима, и да се ограниче на круг идеја који је омдадини приступачан. II кад то и учипе, то је више случајно, у тренутку неког нарочитог расположења, да не речемо књижевне мадаксадости. Са Змајем није тај случај. Његов рад на дечјој књпжевности нити је везан за неко одређено време, пити је иосдедица неког нехотичног прекрета у његовој иоезији. Змај је посветио деци скоро четврт свога века, а радио је намерно, с планом, гоњен на тај рад својом неизмерном љубављу према Охмладини. Такав пример тешко да ће имати да покажу и веће књижевности. Један велики песник, прави савремепи уметник, један напредан друштвени радиик, није заборавио на оне, који ће тек ступити на поље јавнога рада. Ни његове личне недаће, ни упорна борба за велике идеале општег благостања, ни јако патриотско осећање, ни подсмевачки дух којим је пропраћао немиле и јадне појаве друштвеног живота, све то није могло зауставити његову симпатичну дечју поезију. Било је у осталој његовој поезији и љуте сатире, и ведрог хумора, и дубоке туге, и силног гнева, и искрене радости... свих разноврсних тонова човекова осећања. Али у говору с децом све се то сливало у снажну љубав према њима, све је локазивало нежну душу дечјег пријатеља, све је варирало