Просветни гласник

25*

X Р 0 Н П К А

371

је умесно, они ипак живе особитим животом у СФери интереса, који са шко.10м ни у каквој заједници не стоје. Захваљујући нзвесној врсти комнендија, које иишу поједини као гакодске учбенике, ученицима испада за руком да „што је нужно" ураде и поднесу доказ да и ленивац може проћи кроз школу и подожити испит. На овај начин могу испити, који треба да су шкоди бранич, индиректно допринети да се рад школе дискредитује. Испити стварају и самообману, јер оцена често наводи на мисао да је онај, који је има, збиља стекао све знаае и особине, које су потребне за више, идеално разумевање, па и за виши положај. Иснитник је „готов". Следује заборављање хотимично и нехотично. Испити су демократска установа, особито кад се тиче право са њима скопчаних. Отуда у француским школама одлучује све сопсоиге, а у Холандској у основним школама тако звани упоредни испит. И у Немачкој има слична установа т. з. испит за једногодишњи рок службе у војсци, можда најгори поклон, који је XIX век могао учинити школи. Испити су Форме. Они стварају за понеке таленте непроходну сметњу. Ми видимо да се само због тих испита даје понеким, неспремним људима државна служба и достојанства, јер су снабдевени испитним дипломама, па је у појединим случајевима држава спречена да способнијег узме у службу, који ту Форму није испунио. И наставнички је рад морао да искуси на разне начине утицај испита. Најбоље и најпрече што наставннк може да уради, не може се на испиту да покаже, па зато, дакле и не може бити предмет испита. Зато се и мора оно што је запамћено да слуша и истиче на испитима. Отуда неразумна култура памћења и питање о преоптерећивању школске омладине. Пошто су, на жалост, испити згодни да доведу учитеље у дидактичка искушења и да их недагоггаки деморалигау, они се и варају у иогледу трајања наставом стеченог знања. Школско се знање брзо изгуби, поглавито зато што је некад испитнима доказано. * * * Међу најважније задатке педагогике долази и критичко претресање оних установа,, које у току времена упропагаћују гаколску омладину, које су садашњости опасне и спречавају полагање темеља за боље образовање и васпитање. Ово вреди и за испите, Ако се хоће да сузбију гатетности њихове, онда их треба свести на најмању меру. 1 ) На сваки начин прва је погодба за боље васпитавање: добро педагогаки образовани наставници, који ће моћи задобити нристалицс за

') У нас је први корак на боље већ учињен новим законол о средњим школама укидањем годишњих иснита.