Просветни гласник

радња главног просветног савбта

277

Према расписаном стечају тражило се од конкурената да исиуне ове ногодбе: 1. да удесе иисанке и за косо и уснравно иисање према детаљима изложеним у стечају, и 2. да уз иисанке удесе и упуства за учитеље и приложе уза своје иријаве. Од двојцце пријављених конкурената један је иоднео, и то г. Ђорђе Крњац, чин. жељезн. дирекције, само угледе за иисанке (и за косо и усправио писање) ну без уауетва за учите^е, или га барем ја нисам добио, а другн, г. Вића Малетић, учитељ цртања и писања у пензији, уауство за учитеље али без угледа за писање онако како се то стечајем тражи; већ место тога сасвим самостално израдио је г. Малетић велике маае или табле за зид, у којпма су угледи, и то само за косо нисање, а који могу иослужпти ји за учитеље и ђаке. Према овоме, дакле, са чисто формалне стране стечаја ни један од конкурената није исиунио захтеване иогодбе у свему. Сад шго се тиче самих угледа за писање. Пре свега имам да споменем да је по пређашњем наставном плану било више часова дато настави лепога писања у основ. школи, и да је сад, по новом програму, Краснопис сиојен са Цртањем и да им је обома дато свега 2 часа недељно на распореду. Кад се узме у обзир да су Краснопис и Цртање ■вештине, које се постижу само неарестаним вежбањем иод надзором и улуством наставниковим, онда је заиста ово врло мало времена за извођење рационалне наставе из тих вештина па макар со какви било угледи пропнсали. И ако наставнпци Нар, ПЈкола буду схватили буквално број одређених часова за ове вештине, онда од писања и цртања у основној школи неће бити ништа. Али, свестан наставник, знајући огроман значај и важност ових предмета, како ?а интелектуални тако и за ирактички живот, знаће да испреплеће примену њихову у свима предметима васпитпе школе и непрестаним вежбањем и уиућивањем на што правилније Извођење ових вештина, осигураће им успех у настави а тиме и потиомоћи извођење општег васпитног циља. И раније, пре појаве и старих и нових писанака, а и после појаве и једних и других, иребацивало се да нема доброга писања у основ. школи, а и сад се то пребацује. Компетентни фактори изналазили су и узроке овоме и покушавали у неколико да отклоне све сметње које су спречавале да се настава лепога писања у основ. школи покрене унапред и да донесе бољих резултата. Ну ти покушаји нису имали Бог зна каквога успеха. Мора се признати да мпоги узроци, који чине те настава у лепом пнсању није онаква као што би требало, леже у самом учитељу али има их који су и ван домашаја његове мсћи. Ту долази. пре свега, нарочито у сеоским основ. школама, преоптерећеност наставног градива које је данашњим програмом обухваћено, немање довољно средстава и прибора за писање, оскудица у наставном времену, и остало. Ну било је и тога да ни надлежни нису посвећивали овоме онолику пажњу колико је требало па према томе и учитељи су ову наставу олако узимали. Било је примера да надзорници појединих школа, за пређашњих времена, нису ни погледали ученичке радове из иисања и цртања а свршавали су испит и оценпли учитеља. Али било једно, било друго главно је да треба настави лепога писања посветити ону бригу у основ. школи какву она са њене важности и значаја изискује. Пре него што су се појавиле данашње писанке иостојали су, као што је познато, стари ироииси, на којима су били овакви угледи, каквп се распи-