Просветни гласник

наука и настава

315

вих доказа и не наводи време, у којем Је то могдо бити. И не постоје никакви докази за то. Ово мишљење Ст. НоваковиКа отпада и са тога, што Дејан није живео доцније од 1354. шш 1355. године, као што ће се доцније јасније показати, те није ни раније баштине своје могао проширити. Ми налазимо, доиста, доцније, државу Дејановића у много ширим границама, но што је била баштина Дејанона, и у држави Дејановића налазимо неколико градова, неколико центара, али јасно је, да Дејанова баштина није била у оним границама, у којима је, доцније, бил.а држава Дејановића. Или барем немамо доказа за то. На против имамо доказа, да су градови и центри, које налазимо доцније у држави Дејановића, били у држави деспота Оливера, који је жнвео такође до 1355. године. 35 ) Тако, по поменутој даровној повељи цара СтеФана Душана излази, да је Дејан држао у. баштини својој земље између Мораве (обухватајући сав њен ток до природне околине граДа Врања) Вардара (све до ушћа реке Пчиње у Вардар), један део Овчега иоља 33 ) и све од прилике до граница између данашње Кумановске, Ератовске и Ћустендилске околине. Ово се мишљеае потврђује, од чести, још и тиме, што је цар Стеч>ан Душан источну Маћедонију од Вардара до Струме поделио између Оливера и Богдана. 34 )

линце, Тудорци и Драгошевци припадају Гњиланској и села: Вркдун, Герекаре Логоборовче, СтанчиА и др. ирииадају Морави и Пчињи. , Ни Алекса С. ЈовановиА (Гласник Срп. Уч. Друштва х1 ј у , 320.) није тачно одредио границе Дгјанове баштине према истоку. Он нротеже границу Дејанове баштине до Струме. међу тим Струма је и у то време била међа између државе Оливерове и бугарске. м ) Руварац Ил. »0 Кнезу Лазару*, 108. КовачевиИ Љ. и ЈовапоеиА Љ.: Историја српскога иарода II, 146. држе. да је деспот Оливер био још и 1366. године у животу! 33 ) Село Руђинце, које се спомиње у баштини Дејановој (Моп. бегћ. 143) налази се на левој страни реке Пчиње и прппада 'Верману. 34 ) Излажући границе Жеглигова не треба се освртати на иогрешно мишљење II. С. СреИковиИа, који је, одрођујући Немањину Дубочицу, изнео у Гласнику Срп. Уч. Друштва Г.ХХ 202. II. С. Срећковић је, по томе што је наишао на имена села Глубочица (Кумановска каза) или Длибоки дол, и што је наишао на слична имена села у истој кази именима села у познатој иовељи Енегиње Милице, којом се данас одређује Немањина Дубочица (Гласник Срп. 5 г ч. Друштва ГХХ). и по томе што је наишао на име Вилача, место БЂлице; на име Сушово. место Сушице; на име реве Серава место села Сугиица: на име Винце, место Вине; на име Миратовце, место Мирошевца; на име Отља, место Горипа , и тако даље, он је Кумановску околину означио за Немањину Дубочицу. Кад би се положај и границе Немањине Дубочице могле одређивати само по сличним именима села, места и река, на баш и по истоветном имену Длибочица, Длубочица и тако даље, онда би се Немањина Дубочица комотно могла премештати час у Кумановску, час у Прешевску, час у Скопаљску, па шта више и у Софијску околину. С тога мишљење II. С. Срећковића отиада као потпуно неосновано, и Немањина Дубочица остаје оиамо где ју је одредио Ст. Новаковић (Годишњица I „Земљшпте радње Немањине") п Жеглигово није никада било Дубочица.