Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

321

ПРИЖЕР У ЖОРАЛНОЖ ВАСПИТАВАЊУ

(СВРШКТАК) Б. Посредни примери Посредни је пример иредстава, или боље низ представа, о догађају, који нити се је десио са самим васпитаником, нити га је васпитаник посматрао како се с ким другим дешавао, већ му се саоиштава, усмено иди писмено. Ту се речима, говором, изазивају у васпитаникову свест представе о ономе што он већ зна из ранијег искуства (или из сопствених доживљаја плп из посматрања), и помоћу тих познатих представа конструјише се у души васпитаниковој њему дотле непознати догађај, који он по том памти као пример, па му чак и подражава, само ако је могао бити говором јасно изазват у свести и заокругљен. у делину. Као што се види, овде говор, и његово разумевање, игра главну улогу. Говор је психолошка основида за посредне примере и они без њега не би могли ни постојати. Оно, што је до сад говорено о моралном васпитавању примером, тицало се моралнога васпитавања делом; ово, о чем ће сада бити говора, тиче се моралног васпитавања речју. Звучни је говор уопште средство за размену мисли. Мисли су састављене из представа — говор нз речи. Туђе мисли и представе не могу се сазнати ни једним чулом; али, кад се преведу у звучне речи. и искажу реченицама, могу се сазнати помоћу слуха. Веома је интересантан и веома важан онај психолошки нроцес који се дешава кад се врши сазнавање нечега говором. Овде ће бити тај нроцес у кратко изложен. Звучне речи нису ништа друго до чулни знаци за по себи нечулне лрошасте представе, реченице пак чулни знаци за по себи нечулне мисли. Звучне су речи по себи опет представе, и то слушне представе. Но ове слушне представе, речи, тесно су спојене (аглутинација) у једну скоро нераздвојну целину с поједцним представама о предметима и повавама, и с појмовима. Речи су, као што је напоменуто, знаци тим представама и појмовима, 1 ) а те су представе и појмови садржина речима. Она тесна веза између ових знакова и садржине ностаје на тај начин, што некад, кад било, буду аперциписане (тј. свешћу схваћене у нјавећем ступњу јасности) у исто време: дотична представа о предмету или појави и њен символ, знак тј. звучна реч. Тада се међу њима начини ') Замислити се могу као трубни знади за мисли: »напред", »стој«, »наљба*, 8 т кругове'% »јуриш«, итд. просветни гласник , књ. I. св. 3., 1902 22